Вера Николић се уписала у атлетску историју бесмртних

Одајемо последњу почаст и испраћамо на вечни починак светску и европску шампионку, која је утрла пут будућим атлетичарима, рекао је Веселин Јевросимовић, председник Српског атлетског савеза, на комеморацији поводом смрти Вере Николић е која је јуче одржана у атлетској дворани на Бањици у Београду.

Вера Николић, нагласио је Јевросимовић, постала је репрезентативка већ у 16. години. Само две године касније, у непуних 18 постала је европски шампион. Убрзо после тога, победила је на трци „Кристал палас” у Лондону и поставила светски рекорд у трци на 800 метара.

„Тиме се уписала у атлетску историју бесмртних”, додао је Јевросимовић.

О Вери Николић није се говорило само као о спортском, већ и као истакнутом педагошком раднику због којег су се многи млади, видевши у њој узор, определили и остали у овом спорту.

На комеморацији, којој су присуствовали чланови Верине најуже породице, говорили су и спортски радници из Ћуприје, у којој је Николићева, како су рекли, након завршетка каријере, радила као атлетски тренер.

„У овом граду, створила је сјајан спортски колектив”, казао је Драган Здравковић, изданак спортске школе Вере Николић.

Окупљенима се обратио и др Марцел Вучетић, председник Атлетског клуба Динамо из Загреба за који је Николићева такође наступала.

„Вера је у Динамо дошла као највећа атлетска звезда. Њене клупске колеге биле су срећне када би обуле њене спринтерице. Она је бесмртна и никада је нећемо заборавити”, казао је Вучетић, а потом прочитао телеграм који је поводом смрти Николићеве упутио градоначелник Загреба Томислав Томашевић.

Вера Николић је преминула 28. јуна на Институту за неурохирургију у Београду, од последица можданог удара.

Славна атлетичарка је рођена 1948. године у селу Грабовцу код Деспотовца и била је члан АК Морава из Ћуприје.

Николићева је 1966. године проглашена за најбољег спортисту Југославије, а још четири пута за најбољу спортисткињу.

Те 1966. године, у непуних 18, освојила је златну медаљу на Првенству Европе у Будимпешти, што је била прва златна медаља на европским атлетским првенствима за Југославију. Бронзу је освојила на Првенству Европе у Атини 1969. године, а злато у Хелсинкију 1971. године.

Држала је светски рекорд у трци на 800 метара три године, од 1968. до 1971. и једина је светска рекордерка у историји српске атлетике.

Иза Вере Николић остали су троје деце, супруг и шесторо унучади.