Vera Nikolić se upisala u atletsku istoriju besmrtnih

Odajemo poslednju počast i ispraćamo na večni počinak svetsku i evropsku šampionku, koja je utrla put budućim atletičarima, rekao je Veselin Jevrosimović, predsednik Srpskog atletskog saveza, na komemoraciji povodom smrti Vere Nikolić e koja je juče održana u atletskoj dvorani na Banjici u Beogradu.

Vera Nikolić, naglasio je Jevrosimović, postala je reprezentativka već u 16. godini. Samo dve godine kasnije, u nepunih 18 postala je evropski šampion. Ubrzo posle toga, pobedila je na trci „Kristal palas” u Londonu i postavila svetski rekord u trci na 800 metara.

„Time se upisala u atletsku istoriju besmrtnih”, dodao je Jevrosimović.

O Veri Nikolić nije se govorilo samo kao o sportskom, već i kao istaknutom pedagoškom radniku zbog kojeg su se mnogi mladi, videvši u njoj uzor, opredelili i ostali u ovom sportu.

Na komemoraciji, kojoj su prisustvovali članovi Verine najuže porodice, govorili su i sportski radnici iz Ćuprije, u kojoj je Nikolićeva, kako su rekli, nakon završetka karijere, radila kao atletski trener.

„U ovom gradu, stvorila je sjajan sportski kolektiv”, kazao je Dragan Zdravković, izdanak sportske škole Vere Nikolić.

Okupljenima se obratio i dr Marcel Vučetić, predsednik Atletskog kluba Dinamo iz Zagreba za koji je Nikolićeva takođe nastupala.

„Vera je u Dinamo došla kao najveća atletska zvezda. Njene klupske kolege bile su srećne kada bi obule njene sprinterice. Ona je besmrtna i nikada je nećemo zaboraviti”, kazao je Vučetić, a potom pročitao telegram koji je povodom smrti Nikolićeve uputio gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević.

Vera Nikolić je preminula 28. juna na Institutu za neurohirurgiju u Beogradu, od posledica moždanog udara.

Slavna atletičarka je rođena 1948. godine u selu Grabovcu kod Despotovca i bila je član AK Morava iz Ćuprije.

Nikolićeva je 1966. godine proglašena za najboljeg sportistu Jugoslavije, a još četiri puta za najbolju sportistkinju.

Te 1966. godine, u nepunih 18, osvojila je zlatnu medalju na Prvenstvu Evrope u Budimpešti, što je bila prva zlatna medalja na evropskim atletskim prvenstvima za Jugoslaviju. Bronzu je osvojila na Prvenstvu Evrope u Atini 1969. godine, a zlato u Helsinkiju 1971. godine.

Držala je svetski rekord u trci na 800 metara tri godine, od 1968. do 1971. i jedina je svetska rekorderka u istoriji srpske atletike.

Iza Vere Nikolić ostali su troje dece, suprug i šestoro unučadi.