Јунско шенлучење

Сад, кад се разишао барутни дим са Пештери, Пасуљанских ливада и других полигона, јасно се види да смо спремни да бранимо ово што нам је остало од земље. Чак и ако нас нико не нападне. Потрошили смо силну муницију, па не знам је ли шта остало за трговце оружјем или ће и они морати да примају државну помоћ као фризери и келнери. Врховни командант нас је обавестио да пара има напретек и да за муницију не бринемо, што је изазвало одушевљење код министра полиције.

Министар војске, онај Изногуд, се држи резервисано и не подлеже еуфорији око новог божанства као колега из полиције, који се Ел Команданту диви више него што се дивио Че Гевари и Стаљину.

Та војно патриотска еуфорија се пренела и у скупштину (коју злобници називају „Храм аутократије”), па је врховни командант успео да изусти коју у паузи маратонских аплауза. Добро да тамо нема опозиције, јер у том борбеном полету могао би да се нађе неки Пуниша Рачић и слисти на пример Ђиласа са, како рече онај  руски писац, „Лица земље и совјетске републике”.

А дешавала су се и друга чуда. Весић је покушао да помогне грађанима у једном случају. Још само да Н1 похвали рад владе, да посланици у скупштини изоставе лоповлуке Ђиласа и његових 40 разбојника, који благо држе на топлим морима, да тужилаштво почне да ради свој посао, да се опозиција помири са самом собом... Ни Алиса, да не кажем Фон Крамон, не би препознала ту земљу чуда. Не би је препознао ни чувени Алисин бели зец, у овој варијанти бели вук.

Не знам где ће ко да плива овог лета, само знам да је онај чувени „сидраш” променио капицу и заронио дубоко. Можда ће испливати као градоначелник Београда. Остали нека иду у Црну Гору,  која се онако српски отела Београду, па је таблоиди и телевизије са националистичком фреквенцијом доживљавају као НДХ.

О правој НДХ не бих, мада ме и језик и историја сврбе. Можда ћу се овог лета наћи на тој обали, а са пливањeм не стојим баш. Само онај моравски стил – уздигнуте главе. Да се не поквари раздељак.

Опет што се пливања тиче, постали смо као Израел : пливамо у мору непријатеља око нас. А неке смо и сами направили. Срећом засад пливамо у парама и вакцинама, па могу само да нам пљуну под прозор. Мада, што рече покојни врховни командант, и Прозор ноћас мора пасти. У овом случају, кад-тад.