Ријад и Москва кроје цену барела

Цена барела брента достигла је јуче највишу цену у последње три године (76,14 долара), након прелиминарних вести да је „ОПЕК плус” одлучио да светском тржишту нафте од августа дода далеко мање стратешког енергента него што су била и најскромнија очекивања на берзама. Драматични скок јучерашње цене брента, као и лаке тексаске нафте (барел око 75,42 долара) изазвала је најава да је „ОПЕК плус”, предвођен Саудијском Арабијом и Русијом, спреман да од следећег месеца збирно повећа производњу и извоз за око 400.000 барела дневно.

Према првим извештајима с видео-конференције нафтних удружења, која предводе Саудијска Арабија и Русија, „ОПЕК плус” спреман је да од Нове године избаци на тржиште додатних 400.000 барела. Колико „ОПЕК плус” у овом тренутку игра затворених карата са светским тржиштем нафте, сведоче потоње, непотврђене вести из лондонског Ситија, да петро-картел разматра заједничко повећање производње у периоду од августа до децембра за око два милиона барела, јавио је „С енд П глобал платс”.

Уочи јучерашњег скупа „ОПЕК-а плус” на берзама црног злата очекивало се да ће петро-картел 23 државе од августа подићи производњу за најмање пола милиона барела дневно: оптимисти су се надали повећаном приливу нафте од милион до два милиона барела дневно. Сасвим свесни да дневна тражња нафте на светском тржишту данас за око два милиона барела надмашује понуду и да све виша цена нафте не иде наруку бројним купцима, тандем Ријада и Москве (с партнерима), одлучио је, изгледа, да до Нове године врло опрезно игра баснословну игру петро-покера. Превагнуло је, чини се, уверење које је уочи видео-скупа у Лондону истакао Мохамед Баркиндо, генерални секретар ОПЕК-а.

„Суочавамо се с изузетним неизвесностима”, проценио је Баркиндо. Према утицајном генсеку ОПЕК-а, поменуте „кључне неизвесности” су: веома неравномеран глобални привредни опоравак после короне, као и број вакцинисаних по регионима; растући дугови суверених држава и драматично ширење делта соја вируса корона, посебно у Аустралији и Азији.

Тако је седница „ОПЕК-а плус” најављена као једна од најважнијих откако су Ријад и Москва крајем 2016. године одлучили да збију редове две групе произвођача нафте. Удружење које свету испоручује 40 одсто нафте овог пута се састало да одлучи какав курс производње планира од августа до Нове године, и коначно од идућег априла, када истиче текући договор „ОПЕК-а плус” о „завртању славина”. У мају 2020. „ОПЕК плус” је, на запрепашћење на берзама (које су здушно желеле да верују у глобални привредни опоравак још прошлог лета), одлучио да драматично снизи збирну производњу – највећом количином у историји – од целих 10 милиона барела дневно.

Да покаже ко води глобалну петро-утакмицу, и да ОПЕК никако није „прошлост”, као што се 2015. увелико сматрало, њена најутицајнија чланица Саудијска Арабија одличила је да самоиницијативно смањи сопствену производњу за милион барела дневно. Овог пролећа, „ОПЕК плус” је био нешто „мекша срца”, па су постигли договор да „минус производњу” држе на нивоу од седам милиона барела дневно (око седам одсто глобалне потрошње). „ОПЕК плус” данас ван домашаја светског тржишта држи око шест милиона барела дневно.

Кључни актер опреза према громогласним најавама да светска привреда излази из корона кризе и овог пута је Саудијска Арабија.

„Морамо бити веома опрезни. Улога ОПЕК-а је да кроти и обуздава инфлацију, али не смемо отписати могућност злосрећног повратка пандемије ковида 19”, упозорио је принц Абдулазиз бин Салман, саудијски министар енергетике, пред седницу ОПЕК-а.

Русија у тандему предводника „ОПЕК-а плус” сигнализира већу наклоњеност потребама купаца, оцењују на Волстриту.

„Русија би била способна да се хитро прилагоди одлукама ’ОПЕК-а плус’ о евентуалном повећању производње”, преноси Блумберг наводе аналитичара „Бенк оф Америка” и бонитетне агенције „Фич”.

Каква год да буде најновија одлука „ОПЕК-а плус” о даљем приливу њихове нафте на светско тржиште, ово нафтно удружење данас нема као до пре неку годину озбиљну конкуренцију међу преосталим снабдевачима. Амерички произвођачи нафте од уљаних шкриљаца смањили су број бушотина са 825 у 2015. години на око три стотине данас – због презадужености, оштрих флуктуација цена, осеке заинтересованих инвеститора и нове „ зелене” политике Вашингтона.

Ријад, Москва и „ОПЕК-а плус” имају данас, у свету после короне, утицај какав одавно нису имали.