Rijad i Moskva kroje cenu barela

Cena barela brenta dostigla je juče najvišu cenu u poslednje tri godine (76,14 dolara), nakon preliminarnih vesti da je „OPEK plus” odlučio da svetskom tržištu nafte od avgusta doda daleko manje strateškog energenta nego što su bila i najskromnija očekivanja na berzama. Dramatični skok jučerašnje cene brenta, kao i lake teksaske nafte (barel oko 75,42 dolara) izazvala je najava da je „OPEK plus”, predvođen Saudijskom Arabijom i Rusijom, spreman da od sledećeg meseca zbirno poveća proizvodnju i izvoz za oko 400.000 barela dnevno.

Prema prvim izveštajima s video-konferencije naftnih udruženja, koja predvode Saudijska Arabija i Rusija, „OPEK plus” spreman je da od Nove godine izbaci na tržište dodatnih 400.000 barela. Koliko „OPEK plus” u ovom trenutku igra zatvorenih karata sa svetskim tržištem nafte, svedoče potonje, nepotvrđene vesti iz londonskog Sitija, da petro-kartel razmatra zajedničko povećanje proizvodnje u periodu od avgusta do decembra za oko dva miliona barela, javio je „S end P global plats”.

Uoči jučerašnjeg skupa „OPEK-a plus” na berzama crnog zlata očekivalo se da će petro-kartel 23 države od avgusta podići proizvodnju za najmanje pola miliona barela dnevno: optimisti su se nadali povećanom prilivu nafte od milion do dva miliona barela dnevno. Sasvim svesni da dnevna tražnja nafte na svetskom tržištu danas za oko dva miliona barela nadmašuje ponudu i da sve viša cena nafte ne ide naruku brojnim kupcima, tandem Rijada i Moskve (s partnerima), odlučio je, izgleda, da do Nove godine vrlo oprezno igra basnoslovnu igru petro-pokera. Prevagnulo je, čini se, uverenje koje je uoči video-skupa u Londonu istakao Mohamed Barkindo, generalni sekretar OPEK-a.

„Suočavamo se s izuzetnim neizvesnostima”, procenio je Barkindo. Prema uticajnom genseku OPEK-a, pomenute „ključne neizvesnosti” su: veoma neravnomeran globalni privredni oporavak posle korone, kao i broj vakcinisanih po regionima; rastući dugovi suverenih država i dramatično širenje delta soja virusa korona, posebno u Australiji i Aziji.

Tako je sednica „OPEK-a plus” najavljena kao jedna od najvažnijih otkako su Rijad i Moskva krajem 2016. godine odlučili da zbiju redove dve grupe proizvođača nafte. Udruženje koje svetu isporučuje 40 odsto nafte ovog puta se sastalo da odluči kakav kurs proizvodnje planira od avgusta do Nove godine, i konačno od idućeg aprila, kada ističe tekući dogovor „OPEK-a plus” o „zavrtanju slavina”. U maju 2020. „OPEK plus” je, na zaprepašćenje na berzama (koje su zdušno želele da veruju u globalni privredni oporavak još prošlog leta), odlučio da dramatično snizi zbirnu proizvodnju – najvećom količinom u istoriji – od celih 10 miliona barela dnevno.

Da pokaže ko vodi globalnu petro-utakmicu, i da OPEK nikako nije „prošlost”, kao što se 2015. uveliko smatralo, njena najuticajnija članica Saudijska Arabija odličila je da samoinicijativno smanji sopstvenu proizvodnju za milion barela dnevno. Ovog proleća, „OPEK plus” je bio nešto „mekša srca”, pa su postigli dogovor da „minus proizvodnju” drže na nivou od sedam miliona barela dnevno (oko sedam odsto globalne potrošnje). „OPEK plus” danas van domašaja svetskog tržišta drži oko šest miliona barela dnevno.

Ključni akter opreza prema gromoglasnim najavama da svetska privreda izlazi iz korona krize i ovog puta je Saudijska Arabija.

„Moramo biti veoma oprezni. Uloga OPEK-a je da kroti i obuzdava inflaciju, ali ne smemo otpisati mogućnost zlosrećnog povratka pandemije kovida 19”, upozorio je princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, pred sednicu OPEK-a.

Rusija u tandemu predvodnika „OPEK-a plus” signalizira veću naklonjenost potrebama kupaca, ocenjuju na Volstritu.

„Rusija bi bila sposobna da se hitro prilagodi odlukama ’OPEK-a plus’ o eventualnom povećanju proizvodnje”, prenosi Blumberg navode analitičara „Benk of Amerika” i bonitetne agencije „Fič”.

Kakva god da bude najnovija odluka „OPEK-a plus” o daljem prilivu njihove nafte na svetsko tržište, ovo naftno udruženje danas nema kao do pre neku godinu ozbiljnu konkurenciju među preostalim snabdevačima. Američki proizvođači nafte od uljanih škriljaca smanjili su broj bušotina sa 825 u 2015. godini na oko tri stotine danas – zbog prezaduženosti, oštrih fluktuacija cena, oseke zainteresovanih investitora i nove „ zelene” politike Vašingtona.

Rijad, Moskva i „OPEK-a plus” imaju danas, u svetu posle korone, uticaj kakav odavno nisu imali.