Возач племенитог срца

Навикнута на грубе, бахате и неуредне возаче јавног превоза, читатељка „Политике”, која се представила као тетка Јелка, силно се обрадовала када је у аутобусу Градског саобраћајног предузећа „Београд” на линији 26 угледала пристојног шофера.

„Мирослав Гавриловић несебично помаже свим путницима: ђацима, мајкама са децом, трудницама, али и нама болесним, немоћним и досадним старцима”, написала је тетка Јелка у писму нашем листу.

Овај, за наше прилике необичан, возач ради у ГСП-у већ 20 година, а од 2003. године на линији 26 вози аутобус који је јапанска влада поклонила Београду. Стрпљиво чека да старији суграђани уђу у возило и труди се да се паркира што ближе ивичњаку како би им било лакше да се попну уз степенике.

Већину путника познаје. То су углавном старији људи који се у раним јутарњим сатима превозе од Дунавске улице на Дорћолу до оближњих здравствених установа. У повратку са последње станице у насељу Браћа Јерковић аутобус покупи и суграђане који су били на пијаци. Тада многи од њих, по обичају, замоле возача да оставе цегере пуне воћа и поврћа испред њега, а за узврат покушавају да га часте јабуком. Покушавају, јер он одбија да је прими. Каже да му је непријатно, јер он само савесно обавља свој посао.

– Нема потребе да људи то раде. Ја само чиним оно што ми је дужност, а верујем исто тако поступају и остале колеге. На крају крајева, то нам је обавеза – скромно говори Мирослав Гавриловић.

Овај средовечни шофер у досадашњој каријери никада није био кажњаван, избегавао је било какве конфликте и покушава да фирму за коју ради представи у најбољем светлу. Највише су му, чини се, захвалне труднице и жене са децом, јер никада не покреће аутобус док оне не седну.

– Некада чак и тражим од путника да им уступе место, уколико то сами не ураде. Дешавало се да се по оваквим врућинама понека трудница онесвести, а тада јој одмах прискочим у помоћ и полијем је водом. Покушавам да јој помогнем да се мало опорави док не стигне хитна помоћ – казује овај савесни возач о коме, осим путника, и надређени имају само речи хвале.

Пажљив и скроман, Мирослав Гавриловић највише симпатија је, ипак, стекао код наше читатељке.

„Од особа којима помаже свакодневно, Мирославу племенитог срца велико хвала”, закључује тетка Јелка.