Vozač plemenitog srca

Naviknuta na grube, bahate i neuredne vozače javnog prevoza, čitateljka „Politike”, koja se predstavila kao tetka Jelka, silno se obradovala kada je u autobusu Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd” na liniji 26 ugledala pristojnog šofera.

„Miroslav Gavrilović nesebično pomaže svim putnicima: đacima, majkama sa decom, trudnicama, ali i nama bolesnim, nemoćnim i dosadnim starcima”, napisala je tetka Jelka u pismu našem listu.

Ovaj, za naše prilike neobičan, vozač radi u GSP-u već 20 godina, a od 2003. godine na liniji 26 vozi autobus koji je japanska vlada poklonila Beogradu. Strpljivo čeka da stariji sugrađani uđu u vozilo i trudi se da se parkira što bliže ivičnjaku kako bi im bilo lakše da se popnu uz stepenike.

Većinu putnika poznaje. To su uglavnom stariji ljudi koji se u ranim jutarnjim satima prevoze od Dunavske ulice na Dorćolu do obližnjih zdravstvenih ustanova. U povratku sa poslednje stanice u naselju Braća Jerković autobus pokupi i sugrađane koji su bili na pijaci. Tada mnogi od njih, po običaju, zamole vozača da ostave cegere pune voća i povrća ispred njega, a za uzvrat pokušavaju da ga časte jabukom. Pokušavaju, jer on odbija da je primi. Kaže da mu je neprijatno, jer on samo savesno obavlja svoj posao.

– Nema potrebe da ljudi to rade. Ja samo činim ono što mi je dužnost, a verujem isto tako postupaju i ostale kolege. Na kraju krajeva, to nam je obaveza – skromno govori Miroslav Gavrilović.

Ovaj sredovečni šofer u dosadašnjoj karijeri nikada nije bio kažnjavan, izbegavao je bilo kakve konflikte i pokušava da firmu za koju radi predstavi u najboljem svetlu. Najviše su mu, čini se, zahvalne trudnice i žene sa decom, jer nikada ne pokreće autobus dok one ne sednu.

– Nekada čak i tražim od putnika da im ustupe mesto, ukoliko to sami ne urade. Dešavalo se da se po ovakvim vrućinama poneka trudnica onesvesti, a tada joj odmah priskočim u pomoć i polijem je vodom. Pokušavam da joj pomognem da se malo oporavi dok ne stigne hitna pomoć – kazuje ovaj savesni vozač o kome, osim putnika, i nadređeni imaju samo reči hvale.

Pažljiv i skroman, Miroslav Gavrilović najviše simpatija je, ipak, stekao kod naše čitateljke.

„Od osoba kojima pomaže svakodnevno, Miroslavu plemenitog srca veliko hvala”, zaključuje tetka Jelka.