„Украс света” доноси осмех деци Србије

Србија ће кроз две године добити Национални центар за рани развој детета и инклузију „Украс света”, јединствену институцију ове врсте на нашим просторима, али и у Европи. Мало је у свету установа које се на свеобухватан начин брину о породици, потомству у најранијем узрасту, када је то и најважније. „Украс света” пружиће свеобухватни приступ за сва питања и интервенције које се односе на рани развој, што је посебно важно деци која су у ризику од заостајања, односно код које је откривено заостајање у развоју, и њиховим родитељима, каже у ексклузивном разговору за „Политику” Тамара Вучић, која својим ангажовањем жели да подстакне и промовише ову пионирску идеју у нашој земљи.

– Према већини истраживања, прве три, односно пет година живота чине основу, креирајући и одређујући чак и до 70 одсто каснијег развоја детета. Дакле, све оно што дете научи, усвоји, све оно што ради, касније ће чинити окосницу његовог карактера, понашања. Деца јесу наша будућност. Ова, сад већ излизана реченица, треба да буде озбиљно схваћена да бисмо ту будућност креирали као светлу. Фокус свих нас, целокупне заједнице, треба да буде на раном развоју ако желимо здраво и развијено друштво. Родитељи знају колика је одговорност на њима, али да се не лажемо, живот са новорођенчетом је један врло интензиван и захтеван период и питање је колико родитељи имају праве информације, али и времена да воде рачуна о свим „праговима” које беба у првих годину дана треба да пређе. Исто важи и за касније одрастање. Институција коју желимо да оформимо је начин да деци и родитељима помогнемо у том захтевном и одговорном послу. Формални назив „Центар за рани развој детета и инклузију” осликава главну намену ове институције, а онај мање формалан „Украс света” представља  управо оне којима је она намењена –  истиче Тамара Вучић.

Можете ли нам детаљније рећи шта ће све обухватати Национални центар, које све целине ће функционисати у оквиру њега?

Центар за рани развој деце и инклузију биће место за сва питања, недоумице, информације за родитеље и децу, као и експерте, односно струку чији су фокус деца и њихов развој. Центар је замишљен да пружи дијагностичку и терапијску подршку за децу и њихове родитеље и старатеље, као и специјализовану обуку и тренинге за све оне који се баве раним развојем деце. Жеља и намера је да креирамо једно место посвећено и деци у ризику од заостајања, односно деци са развојним кашњењем или развојним потешкоћама, као и деци потпуно редовног развоја. У том смислу, Центар би пружао подршку раном развоју, обухватајући широк спектар услуга и програма који одговарају различитим развојним потребама деце, као и услуге ране интервенције. Међу приоритетним активностима били би и едукативни програми, односно тренинзи за медицинске раднике, родитеље, старатеље и друге укључене у рани развој. Мислимо да Центар може и треба да има све квалитете да постане својеврсно средиште за ширење знања и најбољих пракси и искустава о раном развоју и поремећајима у овом периоду одрастања.

Протеклих година веома сте посвећени питањима деце и родитељства. Да ли ћете Ви бити на челу Центра и како видите свој укупан ангажман у овој, за нашу земљу, пионирској области?

На челу ове институције ће, наравно, бити људи који о свему овоме о чему данас разговарамо знају много више и од мене и Вас заједно, уз дужно поштовање. Ја сам само ту да повећам видљивост једне теме о којој се не говори довољно, а која треба да има нашу пуну пажњу и посвећеност. Активности у том правцу почињу и пре самих радова на изградњи Центра. Већ данас крећемо са подизањем свести о раном развоју кроз кратке клипове, који ће, надам се, бити добра инспирација родитељима како све могу да подстакну развој свог детета (youtube канал Украс света). Сајт који пуштамо у рад www.ukrassveta.rs такође ће бити од велике помоћи родитељима. План је да одржавамо и радионице на тему раног развоја, панел дискусије како бисмо саслушали реалне проблеме стварних људи. Сматрам посебно важним да струка, чланови радне групе, добију медијски простор како бисмо заједно скренули пажњу на ову тему. Паралелно са физичком изградњом Центра, подизаће се свест о важности раног развоја детета, и то је оно што видимо као главни задатак у наредном периоду уз, свакако, мотивисање младих медицинских радника ка специјализацији у овој области. Нема сумње да ће себи тиме обезбедити место у овом Центру и сигуран посао...

Како сте дошли на идеју да оснујете Центар за рани развој детета?

Кажу да човек  из сопственог искуства најбоље уме да препозна потребе других. Као и многи родитељи, и ја сам имала бројне недоумице, страхове, иако сам се трудила да се добро информишем и припремим за рођење детета. Имала сам ту срећу да ми информације буду доступне једним телефонским позивом. А онда сам се запитала који проценат људи у Србији, али и ван граница наше земље, има овакву могућност. Тако се јавила идеја. Испричаћу вам један детаљ, врло приватан, који је био окидач. Када је Вукан имао девет месеци, почео је да ради нешто што се најлакше може описати као вртење главе лево-десно. Успела сам да га снимим телефоном и позвала тадашњег Вукановог педијатра др Бранковића. Искусан у области раног развоја, чим је видео снимак, само се насмешио и рекао: ,,Тамара, игра се дете.” Знате ли какво је то олакшање за родитеље? Желела сам да сваки родитељ има ту могућност растерећења, или бар правовремене интервенције која може да значи у озбиљном броју случајева нормалан живот.

Oд кога сте преузимали искуства у формирању такве установе, имајући у виду да су оне веома ретке у свету? Постоји ли већ неки сличан центар у нашем региону и Европи?

Имајући у виду да овакав државни пројекат, овако свеобухватан приступ раном развоју детета под једним кровом, бар према нашим сазнањима, не постоји у Европи, али и шире, морали смо да кренемо од нуле. Дакле, читав пројекат је почео пре нешто мало мање од годину дана од једног листа папира са три пасуса и идејом. Идеја је окупила сјајне људе који су препознали и подржали овај пројекат. Формирана је радна група која је укључила министре Зорана Лончара, Дарију Кисић Тепавчевић, Бранка Ружића, Радомира Дмитровића, јер захтева мултисекторски приступ, што је увек додатни изазов. Затим и наше уважене професоре, најбоље експерте из области аутизма, раног развоја, као и представнике савеза удружења за помоћ особама са аутизмом, представнике других институција и архитекте који су, заиста, ушли у срж пројекта. Наравно, добре праксе и идеје су преузимане од различитих ускоспецијализованих центара широм света, као што су центри за аутизам, за ретке болести и слично.

До сада су наши људи суочени са овим проблемима могли да иду само у иностранство, али сада би Србија у свету могла да буде препозната као место где ће се примењивати највиши стандарди у овој области?

Ми имамо добре стручњаке у подручју раног развоја, само их немамо довољно. Зато желимо да појачамо и интензивирамо пренос знања у овом домену на младе медицинске раднике. Одатле и тренажни, односно едукативни сегмент Центра. Још једна важна ствар – Србија није само Београд. Центар ће бити место едукације за све, тако ћемо ојачати и развојна саветовалишта, којих, ако се не варам, тренутно има 24 у целој Србији. Сви запослени у овим саветовалиштима и другим установама примарног типа имаће могућност похађања предавања и усавршавања управо у Центру.

Када очекујете отварање Центра у Београду и где ће се он налазити?

Надамо се постављању камена темељца крајем ове године, а завршетак радова на лето 2023. Локација је на Бежанијској коси, лако доступна свима.

Оснивач Националног центра је Република Србија. Зашто држава деценијама није оснивала сличне установе за подршку деци и родитељима? Колико ће да кошта овај пројекат и да ли ће све да буде транспарентно?

Ја не бих улазила у то зашто нешто није, већ како ће нешто бити. А ово ће бити, на томе раде вредно сви чланови радне групе, на чему сам им бескрајно захвална. Ово је државни пројекат и све информације биће јавно доступне. Процена је да ће Центар, планиране површине око 17.000 метара квадратних, са базеном, физио-салама, сензорном собом, тренажним центром, затим, мањежом са зоолошким вртом, простором за хипотерапију, игралиштем, баштом за узгајање биљака, коштати између 20 и 22 милиона евра. Има једна лепа древна мудрост у којој се каже да кад нешто желиш у животу, најпре мораш да размислиш хладним разумом, затим топлим срцем да прихватиш, а потом чистим рукама да извршиш. Једина разлика у овом случају је у томе што је идеја настала из срца, па тек онда разрађена рационалним делом бића.

Значи ли то да је Србија сада довољно снажна и има средстава да се придружи развијеним земљама, када је у питању стручна и медицинска помоћ најрањивијим групама?

Апсолутно. Главни предуслов за почетак овако великог пројекта свакако је финансијски моменат, иако његова суштинска вредност превазилази све. Јер, не постоји ништа вредније од дечјег осмеха. Можда ће то некоме да звучи патетично, али ће се, ипак, на крају сложити да тај осмех, то задовољство може да значи добру основу за сигурну и светлу будућност.

Ваш син Вукан има четири године, не кријете да сте веома посвећени и брижни као мајка. Како тече његово одрастање?

Богу хвала, како треба. Вукан је прави дечак, помало несташан, причљив и бескрајно забаван и духовит. Обожава да се игра речима. И велика је маза.