Мали: Стопа раста у 2021. години сигурно преко шест одсто

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да се на основу података из прве половине године може са сигурношћу рећи да ће стопа раста српског БДП-а у 2021. години бити преко шест одсто.

„Добили смо јуче информацију од председника Александра Вучића да је стопа раста наше економије у другом кварталу 15 одсто. Ми никада у историји нисмо имали већу стопу раста упркос томе да нам је пад прошле године због корона вируса био само минус један. Али, већ је први квартал ове године био плус 1,7 одсто, а други квартал 15 одсто”, рекао је Мали, преноси Танјуг.

Уколико се настави са растом по тим брзинама, апсолутно се, каже Мали, отвара простор за даље повећање плата, пензија, упркос највећој економској кризи изазваном Ковидом 19.

Мали је рекао да је поносан због резултата, али и да је много посла пред државом.

„Ми ћемо са овом стопом раста сигурно имати удео јавног дуга у БДП-у испод 60 одсто до краја године, као што смо обећали. Пред вама ћемо бити и у новембру са новим буџетом за 2022. годину и оно што ми је жеља је да издвојимо још више новца за капиталне инвестиције”, поручио је министар.

Споразуми вредни 768 милиона евра, кључни за даљи раст

Скупштина Србије почела је данас расправу о потврђивању више споразума о зајмовима, а министар финансија Синиша Мали каже да је укупна вредност свих споразума 768,8 милиона евра, као и да су у питању предлози закона који су кључни за даљи убрзани раст и развој економије.

„Три су области на које се односе законски предлози, а то су даља изградња и унапређење саобраћајне инфраструктуре, унапређење животне средине и унапређење јавног сектора у Србији”, рекао је Мали у Скупштини Србије.

Мали је рекао да је Предлог закона о потврђивању Споразума о партнерству између Владе Србије и Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске важан за наставак сарадње будући да је досадашњи однос са Велико Британијом био регулисан С СП-ом, док је та земља била део ЕУ.

Он је додао да Србија од 2016. године остварује суфицит са Великом Британијом, наводећи да споразум о којем се разговара дефинише билатералне односе тако да се подстичу даље инвестиције.

Мали је представио и Предлог закона о потврђивању уговора о кредиту између Француске агенције за развој и Србије за реализацију програма урбане средине отпорне на климатске промене, као и уговор са француском агенцијом за пројекат модернизације железничког сектора.

Реч је, каже Мали, о два програмска споразума која се односе на унапређење, ефикасност и транспарентност јавног сектора, с једне стране, односно на Зелену агенду, са друге стране.

„Оно што је за мене као министра финансија важно је да ћемо ми већ до краја године изаћи и на међународно тржиште капитала са такозваним зеленим обвезницама. Кандидоваћемо пројекте које држава има у разним областима који се тичу наше екологије”, навео је Мали.

Када је реч о железничкој инфраструктури, радиће се реконструкције великог броја железничких пружних прелаза, ревитализација те инфраструктуре, обнова колосека, обнова тунела у центру Београда.

„Приоритет су нам изградња српско-мађарске железнице, односно брзе пруге од Београда до Будимпеште. То се тренутно гради и ради. Такође, реконструкција пруге Ниш-Димитровград, кренула је и реконструкција пруге од Суботице према Сегедину. У буџету смо обезбедили 62 милиона евра за набавку три нове 'Штадлерове' возне композиције”, рекао је Мали.

Наша жеља је, рекао је Мали, да се повеже цео регион што је важно за инвестиције и економију.

Говорећи о Предлогу закона који се односи на пројекат интегрисаног развоја коридора реке Саве и Дрине, тај споразум је, каже Мали, вредан 78,2 милиона евра и идеја је да се кроз споразум санирају насипи на свим приоритетним подручјима дуж коридора реке Саве.

„Обнова насипа на Колубари који штити Обреновац, насипа на Новом Београду, подршка за унапређење лучне инфраструктуре у Сремској Митровици, планирање и развој туризма на коридорима Саве и Дрине, укључујући и пројектовање мастер плана за наутички туризам и еко туризам”, рекао је Мали.

Пред посланицима је и Предлог закона о потврђивању финансијског уговора за изградњу гасног интерконектора од Ниша до бугарске границе, између Србије и Европске инвестиционе банке.

„Ради се о једном од најважнијих инфраструктурних пројеката у овом тренутку који треба да обезбеди стабилно снабдевање гасом и диверсификује начине на који гас стиже у Србију”, рекао је министар.

Мали је говорио и о Закону о потврђивању уговора о финансирању изградње Моравског коридора, а укупна вредност је 431,6 милиона евра.

„Ради се о пројекту од националног значаја за даљи развој Србије. Изградња је већ кренула, и тај део од Појата до Крушевца биће готов до наредне године. Моравски коридор ће бити први дигитални аутопут”, навео је Мали.

Министар је поручио да ће Моравски коридор дужине 112 километара бити готов до 2024. године.