Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Успомена на оца

Новица Коцић

Петнаестак дана сам трагао за „Политиком” од 22. маја. Нисам успео да пронађем тај број који ми је много значио. У њему су били објављени текст о мом покојном оцу и његова фотографија. За то сам касније сазнао од пријатеља који су текст прочитали у електронском издању 24. маја. Био сам већ изгубио наду, а онда сам се сетио да пишем редакцији „Политике” да ми, ако је могуће, пошаљу тај број. Нисам мислио да ће се неко мучити због те ситнице, али вредело је покушати.

Какви су били моје изненађење и радост кад ми је поштар донео жељени број „Политике”, лепо упакован у велики коверат. Мојој срећи није било краја.

Зато овим путем захваљујем редакцији „Политике” и немам довољно речи хвале колико заслужују. Захвалио бих и аутору текста о мом оцу, новинарки Олги Јанковић.

Не знам како је дошло до тога да је уз текст и фотографију приказано и ордење, пет комада, где недостаје још један – чувени француски Ратни крст, који је мом оцу био посебно драг.

Биће можда многима чудно што се неки син толико обрадовао што је нешто објављено у новинама о његовом оцу. Али ово је с разлогом.

Док је био жив, нико га није помињао. Ондашње власти су га чак и прогањале што се борио за краља и отаџбину, а Тита није прихватао. Када је с прикупљеном документацијом затражио пензију, речено му је: „Ти не можеш и нећеш добити никакве пензије.” Имао је он доста радног стажа из више радних организација. Радио је у руднику магнезита више година. Имао је стажа и у пољопривредном добру „Панчевачки рит”. Годинама је радио и у фабрици шећера на Чукарици као чиновник. Било је ту још неких фирми, али му то нису признавали говорећи да му стаж није повезан. А што се тиче ратовања и што је дуже од осам година провео у униформи, то нико није признавао.

За ордење и споменице које је имао речено му је – од кога их је добио, нека од њега тражи и пензију.

Остарио је па више није могао ни да ради. Помоћи никакве није имао. Умро је заборављен од свих у великом сиромаштву.

Ето због чега осећам радост да га се неко ипак сетио иако је од његове смрти прошло више од педесет година и због чега још једном захваљујем редакцији „Политике”.

Радивоје Кнежевић,
Ужице

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Да је отац Квазимода , надам се да је имао оца, вероватније да га није имао, саградио костурницу од српских костију после 1. Св. рата, мало би другачије размишљао, али нема вајде, он је изгубљен, он ту част и унутрашње задовољство неће никада наћи и осетити, и Политика је изгубљена, сада морамо датуме да пискарамо на енглеском, под слоганом " курве свих мафија, нациста и комуниста уједините се."
Јелена
Срамота, ништа ново. Ко зна колико има заборављених јунака!!
Хронос
Фрањо, као и много других у одцепљеним републикама нису имали никаквих проблема да повежу пензије! За грађане Србије је то већ мало теже да повежу у сопственој земљи рад у различитим фирмама.
Mirjana Buchen
To je velika bruka i sramota, kakva nepravda, pa to je užas, gde sam ja živela!!!!
Dragan Pik-lon
Pogazili smo heroje,oslobodioce iz Velikog rata i sramno se prikljucili komunistickoj ideologiji negirajuci prave vrednosti.Prihvatajuci lazne vrednosti koje su lebdele ispred nas u gustoj magli.Zato nas je Bog kaznio da prezivljavamo sve ovo sto danas prezivljavamo.Tek kad ponovo uspostavimo prave vrednosti bice nam bolje.Odavno nisam procitao ovako lepo i istovremeno tuzno pismo.Hvala autoru sto nas podseca na nasa nedela.
Саша Микић
Колико ја знам тек су комунисти изједначили носиоце ''Албанске споменице'' са носиоцима ''Партизанске споменице'', па су хероји Великог рата тек онда добили пензије, које им је краљ ускратио. Тако је било са Милунком Савић и са многима. За конкретни случај би требало знати још неке појединости, јер ништа ме не би чудило да га није неки локални ћата ''возао'' само из њему знаних разлога. Таквих ''локалаца'' и дан данас има да исказују своју ''моћ''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.