Енергија будућности из шума

На захтев Европске уније да се до 2050. године затворе термоелектране на угаљ нема у Србији дефинисаног одговора. Господин Милош Здравковић, стручњак за енергетику („Политика”, 30. мај), сматра да производњу електричне струје на угаљ, која у Србији чини две трећине произведене струје, не могу заменити зелени киловати без великог поскупљења, које становништво Србије не може да издржи. Насупрот томе, професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић („Политика”, 30. мај) сматра да се у Србији може извршити енергетска транзиција преласком на соларне и ветроелектране до 2050. године.

Како стоји ствар с дрветом, хиљадама година јединим енергентом, захваљујући којем је човек створио велике цивилизације на северној хемисфери земље? У процесу у атмосфери Земље по упрошћеној хемијској формули CO2 +H2O = Cn Hn+O2, потрошњом угљен-диоксида и воде депонују се на нашој географској ширини енергије у угљоводонике, односно дрво, 21 МWh по хектару годишње.

Садашња површина у Србији износи 2,5 милиона хектара, што чини 33 одсто укупне површине републике. Повећање површине шума до 40 одсто, односно три милиона хектара, не би угрозило пољопривреду ни остале потребе за површинама, па треба планирати да се до 2050. године пошуми 500.000 хектара напуштеног пољопривредног земљишта; па би депоновање сунчеве енергије у дрво поменутом формулом износило 63 милиона МWh годишње. Од тога би се годишње могло произвести пет милиона тона пелета, енергетске вредности 25 милиона МWh и тржишне вредности од милијарду евра. Дрво за пелет добијало би се из узгојних сеча, уз пошумљавање и превођење изданачких шума у виши узгојни облик, ниске под високим шумама. Производњом пет милиона тона пелета годишње заменио би се увоз природног гаса за 2,5 милијарди кубних метара, или сирове нафте за два милиона тона, што би знатно допринело смањењу нашег спољнотрговинског дефицита.

Укупна инвестиција за постизање производње пет милиона тона пелета годишње била би милијарду евра, и то за подизање фабрика пелета 800 милиона и за предузетнике за сечу, привлачење и превожење дрвета, за предузећа за организацију експлоатације шума и засадничку производњу 200 милиона евра. Фабрике пелета и новозапослени били би лоцирани на подручјима на којима је одлив становништва највећи. Сва средства за пошумљавање и мелиорацију добијала би се од дрвета, сировине за пелет. Пелет се може користити за производњу струје у електранама, при чему цена електричне енергије не би требало да пређе 12 динара по kWh на месту потрошње.

У Србији би се од 2050. године, поред пелета, из шума годишње добијало три милиона кубних метара квалитетне резане грађе за ентеријере и намештај у вредности од 600 милиона евра. Боље је улагати у зелене шуме, које имају важне функције: заштиту од ерозије, одржавање режима вода, поправљање квалитета ваздуха и рекреацију становништва, него у „скаламерију”: ветропаркове који деградирају животну средину.

Мр инж. Срђан Танасковић