Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дуел Ердогана и Туркиња

Док европске земље обележавају десетогодишњицу усвајања Истанбулске конвенције о заштити жена и породице, Анкара је повукла свој потпис с тог документа
Протест жена у Турској против изласка из Истанбулске конвенције (Фото EPA-EFE/Sedat Suna)

Ступање на снагу одлуке председника Реџепа Тајипа Ердогана да повуче потпис с међународне Конвенције о заштити жена и породице на тренутак је потиснуло у други план све проблеме с којима се тренутно суочава Турска: пандемију вируса корона, битку за привлачење страних туриста, мере које се предузимају против паклених врућина... Потез који је повучен десет година након усвајања Истанбулске конвенције дочекан је критикама, не само у земљи, него и у Бриселу, Вашингтону и међународним групама које се боре за већа права жена.

На улице Истанбула, Анкаре и Измира одмах су изашле хиљаде жена носећи транспаренте на којима је писало: „Нећете нас ућуткати, нећемо поклекнути”; „Никада се нећемо одрећи Истанбулске конвенције”. Носиле су и портрете неколико жена које су у последње време убијене у породичном насиљу у Турској. Најављује се наставак демонстрација.

Конвенција о заштити жена и породице усвојена је 2011. године на састанку 35 земаља чланица Савета Европе у Истанбулу. Зашто је Анкара сада устукнула многима није до краја јасно, иако је председник Ердоган покушао да то објасни: „Наша борба за заштиту жена и породице није почела с Истанбулском конвенцијом и неће се завршити иступањем из те конвенције”.

Турска, казао је, има ефикасне домаће законе и мере да осујети насиље у породици, али није рекао зашто је чекао пуних десет година да то схвати и да баш сада повуче овај потез.

У опозицији тврде да је реч о Ердогановој политичкој игри, пошто у последње време губи популарност због економске кризе с којом се суочава Турска. На овај начин он је направио уступак утицајним конзервативним структурама у којима од почетка тврде да „родна равноправност” угрожава темеље турске породице, доводи до повећаног броја развода, неморала и до злоупотреба иза којих стоји ЛГБТ популација. Ердоган рачуна да ће после овог потеза придобити њихове гласове, што би могло да буде пресудно на предстојећим председничким и парламентарним изборима, који се одржавају средином 2023. године.

Одлука је наишла на критике у Бриселу, Вашингтону и међународним групама које се боре за права жена.

„Ми смо дубоко разочарани. То је корак уназад у међународним напорима да се заустави насиље у породици”, истакли су у Стејт департменту.

У ЕУ су изненађени, иако с Анкаром у последње време не могу да нађу заједнички језик у вези с многим питањима.

„Надамо се да ће се Турска поново придружити ЕУ у борби за безбедност жена и породице”, истичу у Европској комисији.

„Турска је овим потезом вратила сат десет година уназад кад је реч о заштити жена. То је опасна порука, јер ће сада силеџије моћи да избегну казне”, каже Ањес Каламар из „Амнести интернешенел”.

Званични подаци о броју жена страдалих у породичном насиљу у Турској се не саопштавају. У невладиној групи „Зауставимо фемицид” тврде да је последњих година ситуација драматична: у 2020. у сандуцима је завршило 380 жена – у просеку једна дневно. Најчешће су биле жртве бивших и садашњих партнера, а понекад и чланова своје породице у случајевима кад су, ван брака, ступиле у недозвољене односе. То је, како се тврди, драматично повећање у односу на прве године на почетку овог столећа. У тој невладиној организацији истичу да државни органи често не предузимају благовремено потребне мере, да поједине општине немају „сигурне куће” у којима би жртве породичног насиља могле да нађу привремено уточиште.

У Турској су пре неколико година драстично пооштрене казне за насиље у породици, али изнова се показало да је то, само за себе, недовољно да реши овај сложени проблем. Потребна је широка акција друштва. У ту борбу поред полиције и правосудних органа треба да се укључе и невладине организације, образовне установе, као и утицајна црква, поготово у унутрашњости Анадолије, где још не могу да се ослободе наслеђа прошлости када су жене третиране као власништво мушкарца.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mustafa Aga
Kod nas u Islamu gde je porodica osnovna chelija zajednice...Zna se ko je otac, majka, deca...Svako sa jasno definisanim pozicijama i duznostima...Za 1400 godina nama nisu bile potrebne nikakve rezolucije o pravima pojedinih chlanova porodice...Ova rezolucija kao i mnoge slichne...Rade na razbijanju porodice...To da ima veliki broj porodica gde muz zloupotrebljava svoju poziciju...To stoji...I to treba zaustaviti i ako se radi o nekakvom ekstremnom sluchaju i zakonski preduzeti mere zashtite..
Mile Rad
Odlicno, zapadne izmisljotine mogu i da se poniste zato sto ovo uopste nije zdravo za bilo koje drustvo, posto od pocetka stvarna namera se krije iza necego sto vecina ljudi nista ne bi trebalo da ima protiv. Govore jedno a u stvari nesto drugo njih interesuje. Nista od zapada ne treba primiti. I kad ti kazu dobar dan, zastiti se i ponesi kisobran sa sobom.
Demos Cratein
Ердоган је устукнуо 2011.г. јер је се тада још надао да би Турска могла постати члан ЕУ а пошто му је јасно да Турска никада нећу ући у ЕУ повукао је потпис јер је у исламу породица основа опстанка друштва. Нека Турци сами одлуче шта је за њих боље као што одлучују која јела ће да једу, гардеробу да носе итд. Лепо је што на свету постоје различите расе, земље и народи са различитим традицијама, културама, религијама итд. Било би тужно да је у целом свету као у Холандији или Н. Зеланду, нпр.
Лука С. Илић
Пре Турске то су учиниле Пољска и Мађарска које су такође схватиле да се иза закона о заштити жена крије хомосексуална пропаганда. И не разумем чему оволики текст - који и сам покушава да прави смер споразума гурне у политичке воде!
ANALITICAR
Ovo nije bitka za prava zena i porodice, ovo je bitka za glasove pre svega u unutrasnjosti Anadolije.Poslednji lokalni izbori su pokazali da Erdogan nema sta da traži u velikim gradovima- istanbulu, ankari i izmiru- jer su ga gradjani vec procitali.On sada vodi bitku za glasove onih koji još ne mogu da se oslobode proslosti kada su zene bile robinje muskaraca.
Београђанин
Нема то везе са женама, Турска већ има закон који штити жене од насиља. Истанбулска конвенција је суптилан начин да се наметне хомосексуална агенда и индоктринација левичарења.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.