Конзул оптужује вицеконзула

ИНТЕРВЈУ: СЛОБОДАН НЕНАДОВИЋ
Афера са студентом Миладином Ковачевићем – који је побегао из САД користећи незаконито издати пасош, иако је био оптужен за наношење тешких повреда колеги студенту – има бар једну „колатералну” штету. У овом случају, то је Слободан Ненадовић, који је опозван са места генералног конзула Србије у Њујорку због тога што је његов вицеконзул Игор Милошевић издао путну исправу Ковачевићу.

Ненадовић каже да је из „чисто моралних разлога”, одмах пошто је сазнао за инцидент, ставио своју оставку на располагање централи у Београду, али да она није прихваћена. Влада га је потом разрешила дужности, па се овај некадашњи функционер Српског покрета обнове после готово четири године службовања у Сједињеним Државама вратио у родно Ваљево.

Најпре појасните, због извесне конфузије у јавности, зашто сте разрешени дужности.

Још немам званичну информацију о разлозима разрешења са функције генералног конзула Републике Србије у Њујорку. Разуме се, верујем да ће ми ти разлози службено бити саопштени. Правим, наравно, суштинску разлику између аката усвајања оставке и разрешења. Оставку сам поднео, односно функцију генералног конзула ставио на располагање министру и влади, узимајући у обзир чињеницу своје политичке одговорности. Ништа више од тога. Наравно, ако вас влада по хитном поступку, на телефонској седници, разреши са функције, а не прихвати понуђену оставку, за то би морали, како ја то видим, постојати и неки други разлози, сем политичких. Или, ако је реч само о политичкој одговорности, најмање што сам очекивао јесте да то мени лично и нашој јавности буде недвосмислено саопштено.

Зашто сте изјавили да не осећате одговорност за издавање нелегалних докумената студенту Миладину Ковачевићу?

Не бих рекао да не осећам било какву одговорност. Она напросто произлази из чињенице да сам обављао дужност генералног конзула у време када је, поступањем службеника мог конзулата, држави узрокована значајна штета. Тај осећај одговорности је и једини разлог подношења оставке. С друге стране, за мене неприхватљиво делује чињеница да, када говоре о мом уделу у целом случају Ковачевић, највиши званичници мог министарства употребљавају само термин „умешаност”, без икаквог даљег образложења. Знате, ја сам у Њујорку након отварања овог случаја па све до повратка у земљу, свакодневно био у контакту са новинарима „Њујорк поста”, „Дејли њуза”, Фокса. Био сам у контакту и са адвокатом Миладина Ковачевића Винсентом Акардијем и са адвокатом породице америчког младића повређеног у инциденту. Нико од њих никада моју позицију у предметном случају није квалификовао као „умешаност”. Тек у једним новинама, мислим баш у „Посту”, постоји израз „улога његове канцеларије”, као интерпретација разлога смењивања. То би заправо и могла бити мера моје „умешаности” у цео случај – чињеница да сам у одређеном тренутку обављао одређену функцију.

Ви сте доктор правних наука и логично је очекивати да сте упознати у којем делу процедуре је дошло до случајне или намерне грешке?

За разумевање законских услова за издавање путне исправе лицу против кога се у иностранству води било какав кривични поступак неопходно је познавати одредбе нашег Закона о путним исправама. Сходно члану 35. став 1. тачка 1. тога закона, орган којем је захтев за издавање путне исправе поднет решењем ће такав захтев одбити уз кумулативно испуњење два услова: првог, да је против лица које издавање путне исправе тражи поднето решење о спровођењу истраге или је подигнута оптужница, и другог, да у том смислу, дакле у смислу забране издавања путне исправе, постоји захтев надлежног суда односно јавног тужилаштва.

Ако би, рецимо, у било који наш конзулат у свету дошао наш држављанин са уредном документацијом, ви сте у обавези да му издате путни лист чак и ако имате сазнања да је он учинио неко кривично дело и да се против њега води кривични поступак. Уколико, међутим, у датим околностима постоји обавештење надлежног органа земље домаћина да је том лицу пасош одузет и да му је забрањено напуштање те државе, акт издавања путног листа је незаконит. Ово су, у исто време, и међународни стандарди.

Генералном конзулу у свим пословима и околностима подређен је вицеконзул што претпоставља да је он имао обавезу да вас благовремено извести о томе да је лицу које је поднело захтев за издавање путне исправе одузет пасош и да му је забрањено напуштање територије САД. Да ли је Игор Милошевић тако и поступио?

У случају Ковачевић, до сазнања да је том лицу пасош одузет и да му је забрањено напуштање САД долазим тек десетак дана пошто је он напустио САД, и то из неких њујоршких новина. То, међутим, не значи да су амерички органи власти, конкретно надлежни суд у САД, пропустили своју обавезу обавештавања да је наведеном лицу пасош одузет и да му је забрањено напуштање територије САД. Та информација је усмено саопштена конзулу Милошевићу на дан полагања кауције, дакле у петак 6. јуна. Он, међутим, о тој кључној чињеници никада није информисао, не само мене, као шефа генералног конзулата, већ ни матично Министарство спољних послова Србије. Треба ли уопште да наводим и околност да у време издавања путне исправе, због здравствених проблема, ни физички нисам био присутан у просторијама Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку. За сваки од претходно изнетих навода поседујем и чврсте материјалне доказе. Дакле, целокупна моја „умешаност” у случај Ковачевић могла би се, у правном и сваком другом смислу, вредновати кроз призму претпоставке да ли сам знао или сам могао знати да службеник генералног конзулата који на предмету ради од мене прикрива кључне чињенице које акт издавања путне исправе одређују као законит или незаконит.

Тврдите да за своју невиност у овом инциденту имате чврсте доказе, али и нешто више од тога. Ко Вас спречава да то саопштите јавности?

Разуме се, мислим да је основни ред да о свим појединостима случаја Ковачевић и свим материјалним доказима којима располажем најпре обавестим Министарство. Након тога неће постојати ни један једини разлог да све што знам о том предмету не саопштим и јавности. Своје достојанство и интегритет желим и хоћу сам да браним. Кад већ нико други то очигледно нема намеру да учини.

-----------------------------------------------------------

Имао сам поверење у Милошевића

Какав је до избијања скандала био Ваш однос са вицеконзулом Милошевићем?

Мој однос са конзулом Милошевићем био је до краја професионалан. Морам рећи да на његов рад нисам имао ни једну једину примедбу и да сам у њега имао апсолутно поверење. Уосталом, реч је о младом, образованом и способном дипломати који је, као такав, крајем прошле године, и то за време службовања у САД, ванредно унапређен за два ранга. Нисам сигуран да је такав случај ванредног унапређења забележен у историји Министарства спољних послова.