Паприке и аутомобили

Просторни план Републике Србије (ППРС) представља најважнији стратешки документ за планирање и уређење простора Србије. Овај ниво плана је свакако у вези са применом већ донетих закона, посебно оних који се тичу територијалне организације државе. Посматрајући његов значај извесно је да би сваки мудар председник Србије на свом столу поред Устава Србије држао и примерак овог документа.

Закон о регионалном развоју Србије дефинисао је регион као статистичку функционалну територијалну целину, која се састоји од једне или више области уз наглашен број од пет региона и то: Регион Војводине, Београдски регион,  Регион Шумадије и Западне Србије,  Регион Јужне и Источне Србије, Регион Косово и Метохија. Пре приступа планирању је неопходна израда националног плана, регионалне  стратегије и програма финансирања регионалног развоја што су пратећа документа која Србија нема.

Ако Србије жели у Европу, ППРС 2021–2035. свакако треба усмерити ка ЕУ принципима развоја, који су засновани на регионалним инвестицијама и усмеравању новца из буџета управо према својим НУТС 2 (Европска комисија Евростат), функционалним јединицама које у просеку имају око 800.000 становника. Било би свакако упутно не поновити грешку из Просторног плана из 2010. када је уместо пет  урађено 10 Регионалних просторних планова (РПП) , уз такође напомену да ће се АП Косово и Метохија обрадити само кроз планирање северног дела. Питање које се само поставља је „Ко је политички налогодавац планског задатка из 2010.”, по којем је само АП Војводина приказана као  јединствени регион у планској документацији, док је стратегија за регионе јужно од Београда била системска територијална фрагментација?

Оно што је познато из тог времена је да је носилац израде плана било министарство са лекаром ортопедом на челу (?). Поражавајућа чињеница је да Европа којој тежимо, уредно води податке усаглашене са  нашим регионима које означава са НУТС 2  изузев Региона Косово и Метохија који не помиње у својим документима. Ако ЕУ поштује нашу регионалну поделу, занимљиво је видети ко је тај министар или просторни планер у Србији који ће поновити грешку коју је намерно или ненамерно причинио ортопед са својим тимом ?

Нови просторни план свакако има могућност успостављања нивоа центара по функцијама  које се могу  везати за националне, а не само интернационалне критеријуме у овом плану који су успостављени искључиво по основу позиције градова (Ниш, Београд, Нови Сад) на оси међународних саобраћајница које пролазе кроз Србију. На тај начин је свакако могуће да уместо Приштине у овом плану Косовска Митровица буде представљена са функцијом Регионалног центра (попут успостављеног регионалног центра у Инжењерској комори Србије одлуком из 2010). По истом принципу би се могло и извршити пребацивање одређених министарстава у центре попут  Крагујевца, са рецимо министарствима финансија или привреде у овом граду. Неусаглашености граница,  надлежности и функционисања регионалних: економских развојних агенција, привредних комора, центара инжењерске коморе али и вишедеценијско управљања окрузима уместо регионима, Србију данас упркос интензивној дигитализацији доводи у стање општег административног хаоса.

Европски Фонд за земље кандидате подразумева приступе процесима реформи институција али ти процеси ипак не подразумевају дестабилизацију система попут већ извршеног гашења регионалних агенција за просторно планирање (2013), које је уместо корак напред, представљало корак назад ка уравнотеженом планирању развоја Србије.

Уместо гашења, могуће је да би делотворнија била трансформација постојећих јавних предузећа у регионална предузећа за урбанизам и развој. Та предузећа би могла  имати овлашћења носиоца израде уз мониторинг развоја са базама података везаним за међупланске периоде, који би били коришћени за нове циклусе планова, док би урбанистичко планирање могло бити препуштено тржишту изузев нивоа просторних планова и пратеће документације (истраживања, студије, акциони планови...) који би се могли у том сценарију препустити државним истраживачким установама –институтима. На тај начин би било обезбеђено ефикасније планирање али и рационалније коришћење буџетских средстава, посебно оних усмерених ка инвестирању у инфраструктурни развој Србије.

Пропусти у постојећем нацрту ППРС 2021–2035. настали као последица несинхронизованог система планирања Србије би извесно били избегнути. Узимајући у обзир и чињеницу да је садашњи министар ГСИ  Момировић правник,  очекују се корекције грубих грешака у планирању  попут изједначавања функције центара  Крагујевца са Зрењанином и  Лесковцем, као и читав  низ примедби  главног урбанисте Крагујевца, који тај али и друге  пропусте уредно наводи у својим примедбама. Конзервативни приступ  статистичке обраде просторних параметара, који се у великој мери односе на демографију без односа према значају и потенцијалима општина и градова по другим основама, евидентно је прави озбиљну штету стратешком развоју Србије.

Да је план дискриминаторски настројен ка Шумадији говори у прилог и чињеница да Тополе и Карађорђевог града у овом плану нема на карти историјских градова Србије. Иако министру Момировићу ово није први пенал, пенал свакако јесте. Надајмо се ипак победи и даљем успешном пласману у ЕУ, упркос чињеници да он није искористио прилику да појача свој стручни тим за планирање простора у прелазном термину како би одговорио на иоле озбиљније нападе поводом питања даље територијалне фрагментације и неусаглашености са ЕУ класификацијама у новом ППРС, које сасвим извесно представљају потенцијалне аутоголове за Србију у периоду до 2035.

Паприке или аутомобили? И једно и друго. Али према значају и приносима.

Научни сарадник, руководилац и учесник у изради више просторних планова у Србији