Paprike i automobili

Prostorni plan Republike Srbije (PPRS) predstavlja najvažniji strateški dokument za planiranje i uređenje prostora Srbije. Ovaj nivo plana je svakako u vezi sa primenom već donetih zakona, posebno onih koji se tiču teritorijalne organizacije države. Posmatrajući njegov značaj izvesno je da bi svaki mudar predsednik Srbije na svom stolu pored Ustava Srbije držao i primerak ovog dokumenta.

Zakon o regionalnom razvoju Srbije definisao je region kao statističku funkcionalnu teritorijalnu celinu, koja se sastoji od jedne ili više oblasti uz naglašen broj od pet regiona i to: Region Vojvodine, Beogradski region,  Region Šumadije i Zapadne Srbije,  Region Južne i Istočne Srbije, Region Kosovo i Metohija. Pre pristupa planiranju je neophodna izrada nacionalnog plana, regionalne  strategije i programa finansiranja regionalnog razvoja što su prateća dokumenta koja Srbija nema.

Ako Srbije želi u Evropu, PPRS 2021–2035. svakako treba usmeriti ka EU principima razvoja, koji su zasnovani na regionalnim investicijama i usmeravanju novca iz budžeta upravo prema svojim NUTS 2 (Evropska komisija Evrostat), funkcionalnim jedinicama koje u proseku imaju oko 800.000 stanovnika. Bilo bi svakako uputno ne ponoviti grešku iz Prostornog plana iz 2010. kada je umesto pet  urađeno 10 Regionalnih prostornih planova (RPP) , uz takođe napomenu da će se AP Kosovo i Metohija obraditi samo kroz planiranje severnog dela. Pitanje koje se samo postavlja je „Ko je politički nalogodavac planskog zadatka iz 2010.”, po kojem je samo AP Vojvodina prikazana kao  jedinstveni region u planskoj dokumentaciji, dok je strategija za regione južno od Beograda bila sistemska teritorijalna fragmentacija?

Ono što je poznato iz tog vremena je da je nosilac izrade plana bilo ministarstvo sa lekarom ortopedom na čelu (?). Poražavajuća činjenica je da Evropa kojoj težimo, uredno vodi podatke usaglašene sa  našim regionima koje označava sa NUTS 2  izuzev Regiona Kosovo i Metohija koji ne pominje u svojim dokumentima. Ako EU poštuje našu regionalnu podelu, zanimljivo je videti ko je taj ministar ili prostorni planer u Srbiji koji će ponoviti grešku koju je namerno ili nenamerno pričinio ortoped sa svojim timom ?

Novi prostorni plan svakako ima mogućnost uspostavljanja nivoa centara po funkcijama  koje se mogu  vezati za nacionalne, a ne samo internacionalne kriterijume u ovom planu koji su uspostavljeni isključivo po osnovu pozicije gradova (Niš, Beograd, Novi Sad) na osi međunarodnih saobraćajnica koje prolaze kroz Srbiju. Na taj način je svakako moguće da umesto Prištine u ovom planu Kosovska Mitrovica bude predstavljena sa funkcijom Regionalnog centra (poput uspostavljenog regionalnog centra u Inženjerskoj komori Srbije odlukom iz 2010). Po istom principu bi se moglo i izvršiti prebacivanje određenih ministarstava u centre poput  Kragujevca, sa recimo ministarstvima finansija ili privrede u ovom gradu. Neusaglašenosti granica,  nadležnosti i funkcionisanja regionalnih: ekonomskih razvojnih agencija, privrednih komora, centara inženjerske komore ali i višedecenijsko upravljanja okruzima umesto regionima, Srbiju danas uprkos intenzivnoj digitalizaciji dovodi u stanje opšteg administrativnog haosa.

Evropski Fond za zemlje kandidate podrazumeva pristupe procesima reformi institucija ali ti procesi ipak ne podrazumevaju destabilizaciju sistema poput već izvršenog gašenja regionalnih agencija za prostorno planiranje (2013), koje je umesto korak napred, predstavljalo korak nazad ka uravnoteženom planiranju razvoja Srbije.

Umesto gašenja, moguće je da bi delotvornija bila transformacija postojećih javnih preduzeća u regionalna preduzeća za urbanizam i razvoj. Ta preduzeća bi mogla  imati ovlašćenja nosioca izrade uz monitoring razvoja sa bazama podataka vezanim za međuplanske periode, koji bi bili korišćeni za nove cikluse planova, dok bi urbanističko planiranje moglo biti prepušteno tržištu izuzev nivoa prostornih planova i prateće dokumentacije (istraživanja, studije, akcioni planovi...) koji bi se mogli u tom scenariju prepustiti državnim istraživačkim ustanovama –institutima. Na taj način bi bilo obezbeđeno efikasnije planiranje ali i racionalnije korišćenje budžetskih sredstava, posebno onih usmerenih ka investiranju u infrastrukturni razvoj Srbije.

Propusti u postojećem nacrtu PPRS 2021–2035. nastali kao posledica nesinhronizovanog sistema planiranja Srbije bi izvesno bili izbegnuti. Uzimajući u obzir i činjenicu da je sadašnji ministar GSI  Momirović pravnik,  očekuju se korekcije grubih grešaka u planiranju  poput izjednačavanja funkcije centara  Kragujevca sa Zrenjaninom i  Leskovcem, kao i čitav  niz primedbi  glavnog urbaniste Kragujevca, koji taj ali i druge  propuste uredno navodi u svojim primedbama. Konzervativni pristup  statističke obrade prostornih parametara, koji se u velikoj meri odnose na demografiju bez odnosa prema značaju i potencijalima opština i gradova po drugim osnovama, evidentno je pravi ozbiljnu štetu strateškom razvoju Srbije.

Da je plan diskriminatorski nastrojen ka Šumadiji govori u prilog i činjenica da Topole i Karađorđevog grada u ovom planu nema na karti istorijskih gradova Srbije. Iako ministru Momiroviću ovo nije prvi penal, penal svakako jeste. Nadajmo se ipak pobedi i daljem uspešnom plasmanu u EU, uprkos činjenici da on nije iskoristio priliku da pojača svoj stručni tim za planiranje prostora u prelaznom terminu kako bi odgovorio na iole ozbiljnije napade povodom pitanja dalje teritorijalne fragmentacije i neusaglašenosti sa EU klasifikacijama u novom PPRS, koje sasvim izvesno predstavljaju potencijalne autogolove za Srbiju u periodu do 2035.

Paprike ili automobili? I jedno i drugo. Ali prema značaju i prinosima.

Naučni saradnik, rukovodilac i učesnik u izradi više prostornih planova u Srbiji