Почело уништавање амброзије

Нови Сад – У великом броју општина у Војводини, делу републике који је највише угрожен алергогеним последицама дивљег корова амброзије, почело је систематско уништавање на 2.300 хектара, од чега највише у Новом Саду – на 620 хектара, који има и највише проблема са овом биљком.

Како за „Политику” каже Татјана Ђурић, помоћник покрајинског секретара за заштиту животне средине и одрживи развој, из покрајинске касе за овај подухват издвојено је 84 милиона динара. Она оцењује да у војвођанским општинама постоји све већа спремност за уништавање амброзије, имајући у виду да ова биљка код великог дела популације, при чему су најугроженија деца, изазива алергију која се испољава и кроз изузетно опасне последице.

У Новом Саду је формиран Градски штаб за сузбијање амброзије. Како нас је обавестио Иван Ножинић, портпарол „Градског зеленила”, од 620 хектара у самом граду и насељима градске заједнице, чак 90 одсто амброзије биће уништено ручним кошењем, док на местима где то није могуће овај коров ће бити третиран хемијским средствима која су и најефикаснија. Када се коси долази до њене обнове, па се, по правилу, на тим површинама, уништавање касније понавља.

Како истиче наш саговорник, овог пута активности на уништавању амброзије почеле су раније, јер је и вегетација поранила па прети и већа опасност од ове коровске биљке.

Посао свакодневно прати Градски штаб у који су, поред представника градских служби, укључени и департмани за заштиту биља, односно за биологију на новосадском Пољопривредном, то јест Природно-математичком факултету.

Како за „Политику” каже Татјана Ђурић, амброзија је први пут у Србији откривена недалеко од Новог Сада, тачније код Сремских Карловаца, 1953. године. У полену амброзије констатована су 52 једињења која су алергогена, од којих је шест посебно опасних. Алергијска реакција првенствено се јавља на горњим дисајним путевима, а отежано дисање и појачана секреција су најпрепознатљивији симптоми који често могу прећи у астматичне нападе.

Код нас до сада (бар не у скоријем периоду) није званично обелодањен ниједан смртни случај чији би непосредни узрок била алергија изазвана амброзијом. Али, како истичу стручњаци у Институту за плућне болести у Сремској Каменици, сасвим је могуће да она посредно доводи до смртног исхода код „осетљивијих” особа и да таквих случајева има, али до сада као такви нису званично регистровани. Они подсећају на искуство других земаља, па и суседних, где се све чешће бележе и смртни случајеви изазвани и непосредном претераном алергијском реакцијом на амброзију.

Иначе, од свих поленских алергија, како истиче Татјана Ђурић, полен амброзије је узрочник у 50 до 60 одсто случајева. Код најосетљивијих особа чак само осам до двадесет поленових зрна у једном кубном метру ваздуха може да изазове јаке реакције, а само једна биљка амброзије може произвести од милијарду до осам милијарди поленових зрна.

Зато је охрабрујуће, по мишљењу и лекара и еколога, што се у Србији уништавању амброзије придаје све већа пажња.