Тек петина младих примила вакцину

Више од половине наших људи већ је примило вакцину или је сигурно да ће се имунизовати, а свега седам одсто њих тврди „да се сигурно неће вакцинисати”. Иако су противници вакцинације у стварности у мањини и без обзира на чињеницу да су они веома активни и агресивни на социјалним мрежама, забрињава податак да чак трећина наших грађана није сигурна да ли треба да се вакцинише, показују резултати најновијег истраживања Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика при Филозофском факултету у Београду и агенције „Ипсос”.

Резултати овог истраживања преточени су у брошуру „Како комуницирати о вакцинацији против ковид 19”, чији је циљ, како наводе њени аутори, да обавештава о расположењу јавности када је реч о вакцинама против вируса корона, описује типичне бриге наших суграђана када је реч о вакцинацији и приказује различите разлоге због којих људи (не) желе да се вакцинишу.

– На питање да ли сте се вакцинисали против ковида 19, највећи број позитивних одговора добијамо у старосној категорији 65 плус, а најмање у категорији оних који су тек закорачили у пунолетство – чак 66 одсто старијих од 65 година и свега петина младих кажу да су се вакцинисали. Важи и обрнуто, највећи број оних који кажу да се сигурно неће вакцинисати припада младој популацији. Занимљиво је да међу младима постоји необично висок проценат оних који сматрају да им вакцина из здравствених разлога није препоручена, а то уверење може бити последица ослањања на погрешне информације или застарела контраиндикација за вакцинацију. Занимљиви су и одговори на питање шта би вас мотивисало да се вакцинишете – млади одговарају да желе да се увере на примеру других да је вакцина безбедна, да заиста гради имунитет и да ће с потврдом о вакцинацији моћи да путују у иностранство, док је испитаницима из опште популације такође значајно да се увере на туђем примеру да је вакцина безбедна и да заиста гради имунитет, али им је важно и да им вакцину препоручи здравствени радник у кога имају поверење – истичу др Ирис Жежељ, ванредни професор на одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, и Марија Петровић из Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика.

Иако највећи број испитаника исправно закључује да је ризик од короне већи од ризика вакцинације, скоро четвртина сматра да имунизација и болест носе исти ризик, а чак сваки седми грађанин верује да је вакцинација ризичнија по здравље од ковида 19. Поражавајуће је да припадници младе и најобразованије популације сматра да је здравствени ризик од вакцинације већи од саме болести – у то верује четвртина тридесетогодишњака и петина двадесетогодишњака. Чак 56 одсто младих, узраста од 18 до 29 година, мисли да је вакцина подједнако ризична или чак ризичнија од ковида 19.

– Испитаници су прилично подељени и око тога да ли вакцинација треба да буде обавезна – док половина њих сматра да имунизација треба да буде добровољна за све грађане, трећина мисли да треба да буде обавезна за све грађане, а 15 процената сматра да треба да буде обавезна под одређеним условима. Испитујући ставове грађана према јавним политикама и потврдама о вакцинацији, дошли смо до закључка да се највећи број њих донекле или потпуно слаже са ставом да сви путници који улазе у Србију треба да имају потврду о вакцинацији, да сва већа јавна места – концертне дворане и стадиони – треба од посетилаца да траже доказ о вакцинацији, док свега трећина њих сматра да продавнице, ресторани и канцеларије треба да траже ове потврде – истичу ауторке овог истраживања.

Одговарајући на питање због чега треба примити вакцину ако она није сто одсто безбедна, оне подсећају да смо често склони одбацивању свега што нам се не чини апсолутно безбедним и тако занемарујемо чињеницу да ниједна активност коју свакодневно обављамо није апсолутно сигурна.

– Упркос чињеници да свакога дана у Србији у просеку погину два човека у саобраћајним несрећама и да 57 њих бива повређено, да је кикирики једна од намирница која најчешће изазива анафилаксу и смрт, ми се редовно возимо и једемо кикирики. Многе свакодневне активности носе одређени ризик, али их ми и даље упражњавамо због њихове добити. То важи и за имунизацију – ризици од вакцина су значајно нижи, а добити од вакцинације далеко превазилазе било који ризик. Апсолутна заштита није могућа, али нас вакцина ставља у значајно сигурнију позицију. Осим тога, вакцинација није индивидуални, већ колективни чин јер на тај начин штитимо себе, али и ближњег свог – закључују ауторке овог истраживања.