Милановић демонстративно заобишао Сарајево

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Треба прекинути праксу прегласавања, коју су Бошњаци усвојили као начин да се мења дејтонско уређење, чиме Хрватима трасирају пут изван ове земље. С те стране сасвим су разумљиве симпатије које Хрвати у БиХ имају према начину на који се у Бањалуци бране права српског народа”, коментар је Зорана Крешића, новинара „Вечерњег листа”, издање за БиХ, на препуцавања која су наступила после посете хрватског председника Зорана Милановића.

Након низа потеза хрватског председника у последњих неколико седмица, који се нису допали бошњачким представницима, на негодовање наилази и последња посета БиХ, приликом које је, обилазећи хрватска места, заобишао Сарајево и званичне институције те земље. Односи између Загреба и Сарајева су већ неко време затегнути због очекиване реформе изборног законодавства у БиХ. Сем што је Милановић заобишао Сарајево и поручио да ће тако остати „све док се неке ствари не реше”, јер Жељко Комшић „није представник хрватског народа”, Бошњацима је уши највише запарало то што је рекао да је „БиХ претпоследња рупа на свирали у ЕУ”, али и то што је у оштријем тону поручио како „више нема попуштања у односу на права Хрвата у БиХ”, подсетивши како је такав став доказао кад је инсистирао да се одредба о Дејтонском споразуму уврсти у Декларацију на Самиту НАТО-а.

Тада, међутим, није услишен његов захтев да се у документу западне алијансе помену и „права конститутивних народа”, што је касније игнорисао и Европски парламент, распиривши тиме страхове у БиХ да се у појединим круговима заговара грађанско уређење земље која почива на конститутивности три народа. „На исти начин поступаћу у односу на све документе које буду усвајала све међународне организације којих је Хрватска члан”, најављује Милановић током тродневне посете БиХ и износи тврдње како је „споран статус” садашњег хрватског члана председништва Жељка Комшића. Он је као „јефтино подметање” описао тврдње по којима указивање на обесправљеност у којој Хрвати не могу изабрати своје представнике представља уплитање у унутрашње ствари БиХ.

Ове поруке званичника из Загреба наишле су на симпатије међу хрватским лидерима у БиХ, али их део аналитичара из Загреба и Мостара описује као „популистичке” и указују на Милановићев заокрет према политици БиХ, за коју кажу да је постала ближа Туђмановој него ставови премијера Пленковића из ХДЗ-а. Верују да је то разлог да је, иако левичар на почетку, Милановић постао миљеник деснице, која му, како наводе, замера само на и даље тврдом ставу према усташкој традицији.

„Милановић заступа јединствен став нас који партиципирамо у политичком животу БиХ у име хрватског народа”, истакао је делегат у Дому народа БиХ Бариша Чолак.

Мостарски градоначелник Марио Кордић уручио је Милановићу кључ града. С друге стране, сарајевски медији указују на необичан избор датума посете, алудирајући на одржавање комеморације за жртве Сребренице – на којој се није појавио – иако је на реверу имао заденут „Цвет Сребренице”. Подсећа се и на подршку коју је 2010. године Милановић, као левичар и лидер СДП-а, дао управо Комшићу, па наводе како је убрзо после тога садашњи председник скренуо у „национализам”.

Режисер Дино Мустафић наступ хрватског председника описује као „политички дебакл”, појаснивши како је Милановић нудећи хрватски модел заступања мањина као добар за БиХ и сам срушио концепт конститутивности. У Изетбеговићевом СДА поруке Милановића виде као ултиматуме, те наводе како није добра порука то што није посетио Председништво БиХ.

Шефик Џаферовић, бошњачки члан Председништва БиХ, каже да се хрватски председник уз овакве изјаве понаша као „непристојан гост у туђој кући”. Сматра како су покушаји Милановића да се бави унутрашњим питањима БиХ „прожети незнањем и неозбиљном ароганцијом”, чиме, како каже, постаје све већи „расадник нестабилности и реторике подела и увреда”. Каже да оно што нуди Милановић јесте етничка подела и потпуно укидање грађанског принципа, те истиче како се у избору чланова председништва нигде не говори о етничкој легитимацији, већ само о етничкој идентификацији кандидата. Џаферовић процењује како је Милановић дошао „само да прави проблеме и инциденте”, па додаје: „Европски парламент и НАТО показали су ко је стварно претпоследња рупа на свирали.”

Наиме, бошњачки лидери желе да се изборна реформа ограничи на испуњавање захтева Европског суда за људска права који је као дискриминацију препознао то што се у БиХ могу кандидовати само представници три конститутивна народа. Хрватима то није довољно, јер желе гаранције да се и четврти пут неће поновити случај Комшић, то јест инсистирају на томе да им се омогући „легитимно представљање”. Али начин да се до тога дође три народа виде потпуно опречно. Хрватима није спорно да се у ФБиХ чланови председништва бирају у парламенту, посредно, али Бошњаци не желе да тај ентитет одудара од РС, где се члан бира директно на изборима. Тврде да би таква асиметрија између два ентитета била на штету БиХ. Такође, бошњачким лидерима није прихватљива ни нова изборна јединица унутар ФБиХ, где већински живе Хрвати, јер их то асоцира на трећи ентитет. На ту тему је варничило и раније, када је Милановић рекао да је „грађанска држава далеки, далеки сан, али прво сапун, па онда парфем”, на шта је Џаферовић одговорио како изјаве хрватског председника „заударају на шовинизам и ксенофобију, у чему ни сапун ни парфем не помажу”. Сем избора чланова председништва захтева се и измена начина избора у домове народа у ФБиХ. „Хрватима је ускраћено право да бирају свог члана председништва. Шта ту није јасно? Шта је ту морално, шта је ту исправно?”, питао је Милановић током посете БиХ, изрекавши да се ово што се дешава Хрватима у Босни „претворило у злостављање”.