Milanović demonstrativno zaobišao Sarajevo

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Treba prekinuti praksu preglasavanja, koju su Bošnjaci usvojili kao način da se menja dejtonsko uređenje, čime Hrvatima trasiraju put izvan ove zemlje. S te strane sasvim su razumljive simpatije koje Hrvati u BiH imaju prema načinu na koji se u Banjaluci brane prava srpskog naroda”, komentar je Zorana Krešića, novinara „Večernjeg lista”, izdanje za BiH, na prepucavanja koja su nastupila posle posete hrvatskog predsednika Zorana Milanovića.

Nakon niza poteza hrvatskog predsednika u poslednjih nekoliko sedmica, koji se nisu dopali bošnjačkim predstavnicima, na negodovanje nailazi i poslednja poseta BiH, prilikom koje je, obilazeći hrvatska mesta, zaobišao Sarajevo i zvanične institucije te zemlje. Odnosi između Zagreba i Sarajeva su već neko vreme zategnuti zbog očekivane reforme izbornog zakonodavstva u BiH. Sem što je Milanović zaobišao Sarajevo i poručio da će tako ostati „sve dok se neke stvari ne reše”, jer Željko Komšić „nije predstavnik hrvatskog naroda”, Bošnjacima je uši najviše zaparalo to što je rekao da je „BiH pretposlednja rupa na svirali u EU”, ali i to što je u oštrijem tonu poručio kako „više nema popuštanja u odnosu na prava Hrvata u BiH”, podsetivši kako je takav stav dokazao kad je insistirao da se odredba o Dejtonskom sporazumu uvrsti u Deklaraciju na Samitu NATO-a.

Tada, međutim, nije uslišen njegov zahtev da se u dokumentu zapadne alijanse pomenu i „prava konstitutivnih naroda”, što je kasnije ignorisao i Evropski parlament, raspirivši time strahove u BiH da se u pojedinim krugovima zagovara građansko uređenje zemlje koja počiva na konstitutivnosti tri naroda. „Na isti način postupaću u odnosu na sve dokumente koje budu usvajala sve međunarodne organizacije kojih je Hrvatska član”, najavljuje Milanović tokom trodnevne posete BiH i iznosi tvrdnje kako je „sporan status” sadašnjeg hrvatskog člana predsedništva Željka Komšića. On je kao „jeftino podmetanje” opisao tvrdnje po kojima ukazivanje na obespravljenost u kojoj Hrvati ne mogu izabrati svoje predstavnike predstavlja uplitanje u unutrašnje stvari BiH.

Ove poruke zvaničnika iz Zagreba naišle su na simpatije među hrvatskim liderima u BiH, ali ih deo analitičara iz Zagreba i Mostara opisuje kao „populističke” i ukazuju na Milanovićev zaokret prema politici BiH, za koju kažu da je postala bliža Tuđmanovoj nego stavovi premijera Plenkovića iz HDZ-a. Veruju da je to razlog da je, iako levičar na početku, Milanović postao miljenik desnice, koja mu, kako navode, zamera samo na i dalje tvrdom stavu prema ustaškoj tradiciji.

„Milanović zastupa jedinstven stav nas koji participiramo u političkom životu BiH u ime hrvatskog naroda”, istakao je delegat u Domu naroda BiH Bariša Čolak.

Mostarski gradonačelnik Mario Kordić uručio je Milanoviću ključ grada. S druge strane, sarajevski mediji ukazuju na neobičan izbor datuma posete, aludirajući na održavanje komemoracije za žrtve Srebrenice – na kojoj se nije pojavio – iako je na reveru imao zadenut „Cvet Srebrenice”. Podseća se i na podršku koju je 2010. godine Milanović, kao levičar i lider SDP-a, dao upravo Komšiću, pa navode kako je ubrzo posle toga sadašnji predsednik skrenuo u „nacionalizam”.

Režiser Dino Mustafić nastup hrvatskog predsednika opisuje kao „politički debakl”, pojasnivši kako je Milanović nudeći hrvatski model zastupanja manjina kao dobar za BiH i sam srušio koncept konstitutivnosti. U Izetbegovićevom SDA poruke Milanovića vide kao ultimatume, te navode kako nije dobra poruka to što nije posetio Predsedništvo BiH.

Šefik Džaferović, bošnjački član Predsedništva BiH, kaže da se hrvatski predsednik uz ovakve izjave ponaša kao „nepristojan gost u tuđoj kući”. Smatra kako su pokušaji Milanovića da se bavi unutrašnjim pitanjima BiH „prožeti neznanjem i neozbiljnom arogancijom”, čime, kako kaže, postaje sve veći „rasadnik nestabilnosti i retorike podela i uvreda”. Kaže da ono što nudi Milanović jeste etnička podela i potpuno ukidanje građanskog principa, te ističe kako se u izboru članova predsedništva nigde ne govori o etničkoj legitimaciji, već samo o etničkoj identifikaciji kandidata. Džaferović procenjuje kako je Milanović došao „samo da pravi probleme i incidente”, pa dodaje: „Evropski parlament i NATO pokazali su ko je stvarno pretposlednja rupa na svirali.”

Naime, bošnjački lideri žele da se izborna reforma ograniči na ispunjavanje zahteva Evropskog suda za ljudska prava koji je kao diskriminaciju prepoznao to što se u BiH mogu kandidovati samo predstavnici tri konstitutivna naroda. Hrvatima to nije dovoljno, jer žele garancije da se i četvrti put neće ponoviti slučaj Komšić, to jest insistiraju na tome da im se omogući „legitimno predstavljanje”. Ali način da se do toga dođe tri naroda vide potpuno oprečno. Hrvatima nije sporno da se u FBiH članovi predsedništva biraju u parlamentu, posredno, ali Bošnjaci ne žele da taj entitet odudara od RS, gde se član bira direktno na izborima. Tvrde da bi takva asimetrija između dva entiteta bila na štetu BiH. Takođe, bošnjačkim liderima nije prihvatljiva ni nova izborna jedinica unutar FBiH, gde većinski žive Hrvati, jer ih to asocira na treći entitet. Na tu temu je varničilo i ranije, kada je Milanović rekao da je „građanska država daleki, daleki san, ali prvo sapun, pa onda parfem”, na šta je Džaferović odgovorio kako izjave hrvatskog predsednika „zaudaraju na šovinizam i ksenofobiju, u čemu ni sapun ni parfem ne pomažu”. Sem izbora članova predsedništva zahteva se i izmena načina izbora u domove naroda u FBiH. „Hrvatima je uskraćeno pravo da biraju svog člana predsedništva. Šta tu nije jasno? Šta je tu moralno, šta je tu ispravno?”, pitao je Milanović tokom posete BiH, izrekavši da se ovo što se dešava Hrvatima u Bosni „pretvorilo u zlostavljanje”.