Хитлеру није место у игрици

Судњи је дан и ти као анђео господњи одлучујеш о томе ко је крив, а ко невин, ко иде у пакао, а ко у рај, а међу онима о чијој невиности и кривици одлучујеш има обичних људи, али и историјских личности попут Клеопатре, Јулија Цезара, Стаљина и Хитлера.

Видео-игрица за компјутере и мобилне телефоне „Судњи дан – божји анђео. Рај или пакао?” према писању аустралијских медија намењена је старијима од 12 година, преузета је са платформи за видео-игре више од милион пута и изазвала је снажан револт јеврејске заједнице, која је одмах затражила од „Гугла” и „Епла” да се игрица уклони са њихових платформи. Oна сматра да је бизарно и увредљиво према жртвама да личност која је била мотор-покретач злочина у једном од најмрачнијих периода људске историје буде лик у видео-игрици којем играч „суди” да ли је заслужио рај или пакао. Пресуду доносе на основу поступака испод којих играч треба да кликне ватру пакла или анђеоска крила: „окупио и убио милионе људи у концентрационом логору”, „увукао свет у рат у којем је 60 милиона људи погинуло”, „желео да формира аријевску расу”. За Двира Абрамовича, председника Комисије за борбу против клевета, пресуда не може да буде јаснија. Он каже: „Игра је доказала да смо достигли стравичан минимум и да злоупотреба Холокауста не може бити вулгарнија.”

Иако је издавач игрице најавио, после снажне реакције јеврејских група у Аустралији, да ће уклонити лик Адолфа Хитлера из своје видео-игре, остаје чињеница да је мрачна историјска фигура била део забаве намењене младима све док није реаговала јеврејска заједница, као и да је баш Хитлеров анимирани лик био међу онима који су изабрани за трејлер за игрицу на „Јутјубу”, а био је незаобилазан и у многим рецензијама ове видео-игре. Хитлер је, дакле, био део рекламе за игрицу.

Ни председник Савеза јеврејских општина Србије Роберт Сабадош нема никакву дилему у вези са оваквим поигравањем Хитлеровим ликом.

– Најблаже речено, то је непримерено, уводити овако нешто у свет дечјих видео-игара или било каквих игара. Реч је о бизарној теми, бизарном лику, о нечему што не може да се сврста нити да се приближи било каквом систему вредности. Ако се Хитлер као човек који је отелотворење зла, патње, смрти, свега лошег уводи у свет игара, забаве, страшно је и помислити какав то утицај има на нове генерације које срећом нису биле сведоци ужаса који се десио, али ми имамо обавезу да им кажемо да то не улази у наш систем вредности, да то није добро – каже Сабадош.

Игрица у којој Холокауст и страдање у Другом светском рату постаје део нечега што је с његовом суштином неспојиво, забаве и популарне, комерцијалне културе, подсећа на подједнако непримерен феномен о којем се пре неколико година огласила и управа музеја некадашњег нацистичког концентрационог логора Аушвиц-Биркенау: сликања селфија у логору смрти. Тада су рекли да не могу да забране фотографисање, али да су сведоци тога да се млади често сликају у непримереним позама на местима стравичних страдања и патњи без имало свести о томе где су дошли. Пре неколико година истим поводом се јавности обратила и управа Спомен-парка „Крагујевачки октобар”, позивајући посетиоце да када снимају фотографије, поштују жртве на које подручје чува сећање.

– Има и примера да људи доживљавају како историја почиње од њих. Ако није било у мом времену, онда као да није ни постојало. Шта за такве значи Аушвиц? Зар зато што са друге стране нема људи у пругастим оделима који се држе за жицу и гледају да ли ће икада изаћи напоље, то значи да тога није било? То је симбол, остављен због тога да нас опомиње, а не да се од тога прави нешто што би било забавно или интересантно у неком малом кругу. Свако време носи своје изазове и системе вредности. Међутим, у вези с овим не може и не сме бити компромиса. Толико стотина хиљада људи је између 1941. и 1945. нестало с овог подручја, то је нешто што мора остати заувек запамћено. Тада је заиста пакао сишао на земљу, није то била нека видео-игрица – истиче Сабадош.