Hitleru nije mesto u igrici

Sudnji je dan i ti kao anđeo gospodnji odlučuješ o tome ko je kriv, a ko nevin, ko ide u pakao, a ko u raj, a među onima o čijoj nevinosti i krivici odlučuješ ima običnih ljudi, ali i istorijskih ličnosti poput Kleopatre, Julija Cezara, Staljina i Hitlera.

Video-igrica za kompjutere i mobilne telefone „Sudnji dan – božji anđeo. Raj ili pakao?” prema pisanju australijskih medija namenjena je starijima od 12 godina, preuzeta je sa platformi za video-igre više od milion puta i izazvala je snažan revolt jevrejske zajednice, koja je odmah zatražila od „Gugla” i „Epla” da se igrica ukloni sa njihovih platformi. Ona smatra da je bizarno i uvredljivo prema žrtvama da ličnost koja je bila motor-pokretač zločina u jednom od najmračnijih perioda ljudske istorije bude lik u video-igrici kojem igrač „sudi” da li je zaslužio raj ili pakao. Presudu donose na osnovu postupaka ispod kojih igrač treba da klikne vatru pakla ili anđeoska krila: „okupio i ubio milione ljudi u koncentracionom logoru”, „uvukao svet u rat u kojem je 60 miliona ljudi poginulo”, „želeo da formira arijevsku rasu”. Za Dvira Abramoviča, predsednika Komisije za borbu protiv kleveta, presuda ne može da bude jasnija. On kaže: „Igra je dokazala da smo dostigli stravičan minimum i da zloupotreba Holokausta ne može biti vulgarnija.”

Iako je izdavač igrice najavio, posle snažne reakcije jevrejskih grupa u Australiji, da će ukloniti lik Adolfa Hitlera iz svoje video-igre, ostaje činjenica da je mračna istorijska figura bila deo zabave namenjene mladima sve dok nije reagovala jevrejska zajednica, kao i da je baš Hitlerov animirani lik bio među onima koji su izabrani za trejler za igricu na „Jutjubu”, a bio je nezaobilazan i u mnogim recenzijama ove video-igre. Hitler je, dakle, bio deo reklame za igricu.

Ni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš nema nikakvu dilemu u vezi sa ovakvim poigravanjem Hitlerovim likom.

– Najblaže rečeno, to je neprimereno, uvoditi ovako nešto u svet dečjih video-igara ili bilo kakvih igara. Reč je o bizarnoj temi, bizarnom liku, o nečemu što ne može da se svrsta niti da se približi bilo kakvom sistemu vrednosti. Ako se Hitler kao čovek koji je otelotvorenje zla, patnje, smrti, svega lošeg uvodi u svet igara, zabave, strašno je i pomisliti kakav to uticaj ima na nove generacije koje srećom nisu bile svedoci užasa koji se desio, ali mi imamo obavezu da im kažemo da to ne ulazi u naš sistem vrednosti, da to nije dobro – kaže Sabadoš.

Igrica u kojoj Holokaust i stradanje u Drugom svetskom ratu postaje deo nečega što je s njegovom suštinom nespojivo, zabave i popularne, komercijalne kulture, podseća na podjednako neprimeren fenomen o kojem se pre nekoliko godina oglasila i uprava muzeja nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau: slikanja selfija u logoru smrti. Tada su rekli da ne mogu da zabrane fotografisanje, ali da su svedoci toga da se mladi često slikaju u neprimerenim pozama na mestima stravičnih stradanja i patnji bez imalo svesti o tome gde su došli. Pre nekoliko godina istim povodom se javnosti obratila i uprava Spomen-parka „Kragujevački oktobar”, pozivajući posetioce da kada snimaju fotografije, poštuju žrtve na koje područje čuva sećanje.

– Ima i primera da ljudi doživljavaju kako istorija počinje od njih. Ako nije bilo u mom vremenu, onda kao da nije ni postojalo. Šta za takve znači Aušvic? Zar zato što sa druge strane nema ljudi u prugastim odelima koji se drže za žicu i gledaju da li će ikada izaći napolje, to znači da toga nije bilo? To je simbol, ostavljen zbog toga da nas opominje, a ne da se od toga pravi nešto što bi bilo zabavno ili interesantno u nekom malom krugu. Svako vreme nosi svoje izazove i sisteme vrednosti. Međutim, u vezi s ovim ne može i ne sme biti kompromisa. Toliko stotina hiljada ljudi je između 1941. i 1945. nestalo s ovog područja, to je nešto što mora ostati zauvek zapamćeno. Tada je zaista pakao sišao na zemlju, nije to bila neka video-igrica – ističe Sabadoš.