Белеф прогнози не верује

Целодневно наоблачење, црне облаке и неколико кишних таласа који су запљуснули престоницу, једино нису видели организатори гостовања Српског народног позоришта из Новог Сада, чији је оркестар и хор требало да на Стадиону Ташмајдан изведе концертну представу „Рок опера”. Њихов наступ требало је да отвори други део Белефа.

Када смо око поднева позвали организаторе, речено нам је да је одржавање догађаја размотрено, да је најављено разведравање за 20 часова, те да одлагања – неће бити.

Истим особама смо се обратили нешто иза 18 часова. Одговор је био да концерт „остаје”, јер је „према прогнози у 20 часова разведравање”. Већ у 19 сати црни облаци су били у нивоу прозора, муње севале, али концерт је и даље био у плану. Неколико појединаца, спремних и на невремене, дошло је испред стадиона – у кабаницама и са кишобранима.

Чекали су шћућурени испрод стрехе на улазу и дрхтали на хладноћи. Део групе је одустао после неког времена и отишао кући, али добар део се водио следећим обавештењем – концерт ће почети у 20.30.

У 20.25 киша и даље лије, али сви очекују почетак. Коментаришу да ли је ипак време да се повуку кућама и да ли су луди што чекају. Тек у 20.35 обавештени су – концерт се неће одржати.

– Што сам ја овде дошао и чекам? Кога да питам – урлао је покиснули грађанин.

Док је једна девојка и поред кишобрана киснула у ћошку, њен дечко се обраћао момку на улазу:

– Дошао сам са девојком. Ово је требало да буде наше вече. Нисте могли пре да јавите да се отказује?

Најчешће су се чуле фразе како „ово стварно није фер”, „неће ме скоро неки градски догађај видети”, и да је „требало раније да откажу, јер би и слеп видео да ће киша”.

– Улаз је бесплатан. Што га не одложише, кад већ немају губитке на картама? – питала је једна суграђанка.

Старији су тихо псовали, жене се бориле са кишобранима које је носио ветар и покушавале да обуздају косе, мушкарци нису више ни марили за то да ли кисну, црвени од једа. Било је псовки, било је клетви. Такси је било немогуће пронаћи. Ни на један број познатих београдских служби или се нико није јављао или су линије биле заузете. С друге стране, до било које ГСП станице било је претешко доћи. Срећу су имали једино они који су дошли аутомобилима.

Остаје питање, додуше, како је било људима које је публика требало да види на сцени. На њихову срећу, нису киснули као људи напољу, али су ипак дошли из другог града и чекали…