Belef prognozi ne veruje

Celodnevno naoblačenje, crne oblake i nekoliko kišnih talasa koji su zapljusnuli prestonicu, jedino nisu videli organizatori gostovanja Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, čiji je orkestar i hor trebalo da na Stadionu Tašmajdan izvede koncertnu predstavu „Rok opera”. Njihov nastup trebalo je da otvori drugi deo Belefa.

Kada smo oko podneva pozvali organizatore, rečeno nam je da je održavanje događaja razmotreno, da je najavljeno razvedravanje za 20 časova, te da odlaganja – neće biti.

Istim osobama smo se obratili nešto iza 18 časova. Odgovor je bio da koncert „ostaje”, jer je „prema prognozi u 20 časova razvedravanje”. Već u 19 sati crni oblaci su bili u nivou prozora, munje sevale, ali koncert je i dalje bio u planu. Nekoliko pojedinaca, spremnih i na nevremene, došlo je ispred stadiona – u kabanicama i sa kišobranima.

Čekali su šćućureni isprod strehe na ulazu i drhtali na hladnoći. Deo grupe je odustao posle nekog vremena i otišao kući, ali dobar deo se vodio sledećim obaveštenjem – koncert će početi u 20.30.

U 20.25 kiša i dalje lije, ali svi očekuju početak. Komentarišu da li je ipak vreme da se povuku kućama i da li su ludi što čekaju. Tek u 20.35 obavešteni su – koncert se neće održati.

– Što sam ja ovde došao i čekam? Koga da pitam – urlao je pokisnuli građanin.

Dok je jedna devojka i pored kišobrana kisnula u ćošku, njen dečko se obraćao momku na ulazu:

– Došao sam sa devojkom. Ovo je trebalo da bude naše veče. Niste mogli pre da javite da se otkazuje?

Najčešće su se čule fraze kako „ovo stvarno nije fer”, „neće me skoro neki gradski događaj videti”, i da je „trebalo ranije da otkažu, jer bi i slep video da će kiša”.

– Ulaz je besplatan. Što ga ne odložiše, kad već nemaju gubitke na kartama? – pitala je jedna sugrađanka.

Stariji su tiho psovali, žene se borile sa kišobranima koje je nosio vetar i pokušavale da obuzdaju kose, muškarci nisu više ni marili za to da li kisnu, crveni od jeda. Bilo je psovki, bilo je kletvi. Taksi je bilo nemoguće pronaći. Ni na jedan broj poznatih beogradskih službi ili se niko nije javljao ili su linije bile zauzete. S druge strane, do bilo koje GSP stanice bilo je preteško doći. Sreću su imali jedino oni koji su došli automobilima.

Ostaje pitanje, doduše, kako je bilo ljudima koje je publika trebalo da vidi na sceni. Na njihovu sreću, nisu kisnuli kao ljudi napolju, ali su ipak došli iz drugog grada i čekali…