Како спасити Арачу

Суботица – На петнаестак километара од Новог Бечеја, у сред њива кукуруза и грашка, издижу се зидине некадашње монументалне цркве Арача. На мађарском језику ова црква означава се и термином ‒ црква на пусти, јер заиста око ње нема ничега, осим непрегледних ораница.

И оно што је од цркве остало сведочи о некадашњој важности и лепоти. Данас су ове рушевине бенедиктинске опатије са почетка 13. века заштићени културно-историјски споменик првог реда.

Сматра се да је романичка базилика подигнута око 1230. године, након страдања обновљена је залагањем Јелене Анжујске 1370. године, али су археолошка ископавања показала да је црква подигнута на темељу неке старије цркве, како се претпоставља из 11. века.

Током читавог средњег века око цркве је било и насеље, али његове куће од набоја и трске нису опстале. Црква у Арачи 1417. године постаје посед Стефана Лазаревића. За време опсаде Бечеја, без борбе је предата Турцима, који су је спалили.

Ово здање још недовољно истражене историје било је тема приликом недавног сусрета премијерке Ане Брнабић и Иштвана Пастора, председника Скупштине Војводине и Савеза војвођанских Мађара. Наиме, мађарска влада је спремна да посредством Мађарског националног савета у заштитне и истраживачке радове на овом локалитету уложи 5,5 милиона евра. Од српске стране се очекује да изгради приступну саобраћајницу до Араче, уместо садашњих пет километара прашњавог атарског пута, да до места доведе електричну енергију, воду, интернет и телефонску линију. То су неопходни услови да би био формиран и визиторски центар за истраживаче и туристе, који би такође требало да изгради Србија

Све то подразумева потписивање споразума између Србије и Мађарске, али каже Пастор, његови основни елементи још нису договорени.

„Месецима се боримо да дефинишемо основне елементе споразума и да радови почну. Заједничким подухватом били би створени услови да овај локалитет постане туристичка атракција”, навео је Пастор, прецизирајући да је вредност овог сложеног и захтевног улагања око 10 милиона евра.