Цео минималац треба да буде неопорезован

Права мера за послодавце била би да цео минималац буде ослобођен плаћања пореза и доприноса, становиште је које се више пута чуло последњих дана од када је председник Србије Александар Вучић најавио да ће минимална плата од следеће године износити око 35.000 динара, што је повећање за око 3.000 динара у односу на тренутну.

Синдикати пак сматрају да увећање треба да буде 20 одсто, односно око 6.400 динара, како би се минимална зарада бар мало приближила потрошачкој корпи. С друге стране, послодавцима је тих 3.000 много, чак и уз понуђено повећање неопорезивог дела и смањења пореза и доприноса на плате, јер је иза њих тешка година у којој је мало ко од њих повећао промет за 10 одсто.

Унија послодаваца Србије (УПС) поздравља најаву председника Србије Александра Вучића да ће држава послодавцима помоћи повећањем неопорезиве основице са 18.300 на 19.300 динара и сматра да би то требало да буде и више. Такође, требало би да буде веће и најављено смањење пореза и доприноса за пола процента до 1,5 одсто.

Срђан Дробњаковић, директор УПС-а, изјавио је за Танјуг да је прошла година била тешка за привреду и повећање неопорезиве основице за око 1.000 динара у таквој ситуацији не би било довољно.

Према његовим речима, права мера би била да се цео минималац ослободи плаћања пореза и доприноса. Код ослобађања послодаваца од пореза, каже, реч је о томе да се они растерете да могу да исплате минималну зараду, а не да им држава излази у сусрет.

– Фискални савет предложио је да се неопорезиви део повећа на 26.000 динара, али да се увећа и стопа пореза и доприноса са 10 на 15 одсто. То ће бити и наш предлог када 15. августа почну преговори владе, синдиката и послодаваца о новој минималној цени рада – објашњава Дробњаковић и додаје да је време да се коначно крене са реформом пореза на доходак и да се са пропорционалног пређе на прогресивно опорезивање зараде.

Он очекује да ће синдикати, са своје стране, имати друге предлоге и вероватно тражити и веће повишење минималца него што су 3.000 динара које сада наговештава држава.

– Бојим се да ћемо на крају опет имати сценарио из последње две године да нећемо постићи договор и да ће држава да пресече до 15. септембра, када је рок да се утврди нови минималац – напомиње Дробњаковић.

Милица Бисић, професор ФЕФА факултета и стручњак за порезе, наводи да повећавање неопорезивог износа, односно престанак опорезивања или фискалног оптерећивања минималних зарада има смисла, али да не би смело да угрози једнакост односно пореску праведност, већ да пореске обвезнике третира на исти начин независно од тога како зарађују. То такође не сме да угрози финансирање буџета и социјалног осигурања и захтева промену начина опорезивања и финансирања социјалног осигурања.

– Сам порез као такав није проблем послодавцима. Када они кажу опорезивање, суштински мисле на доприносе. То је сасвим друга прича. Логично је да послодавци траже оно што им делује најисплативије и да минимализују сопствене трошкове. Међутим, укидање пореза који износи 10 одсто на те минималне зараде, пошто има неопорезовани износ, јесте ефективно око осам одсто. Доприноси чине највећи део тог терета и код њих нема изузимања из опорезивана. Укидање доприноса намеће питање да ли ће радници имати здравствено осигурање. Шта ће де десити са правом на пензије? Доприноси имају другачији карактер од пореза. Они се плаћају да се добије нешто унапред одређено, а то је здравство и пензионо осигурање – наглашава Бисићева.

Уколико би се укинули здравствени доприноси и здравство финансирало из пореза, то би подразумевало повећање пореза поготово у овим условима када здравствени систем захтева много веће финансирање него што га има.

Фискални савет сматра да постојећи, две деценије стар Закон о опорезивању дохотка грађана, одступа од европских стандарда и да није у стању да испрати измењене привредне околности и друштвене потребе у Србији и оцењује да то намеће потребу за његовом системском реформом. Савет предлаже да Србија, у складу са преовлађујућом европском праксом, уместо постојећег такозваног флет система уведе модеран дуални систем пореза на доходак који би обједињено третирао и прогресивно опорезивао све приходе од рада које појединац остварује, уз знатно повећање постојећег неопорезивог цензуса и увођење пореских кредита за издржаване чланове домаћинства.

У анализи под називом „Могућности и потребе за системском реформом” сугеришу повећање номиналне пореске стопе са 10 на 15 одсто, уз повећање неопорезивог цензуса са 18.300 на 26.000 динара месечно. Други начин реформе би подразумевао увећање номиналне пореске стопе са 10 на 20 одсто уз повећање неопорезивог цензуса са 18.300 на 40.000 динара месечно.

Аутори наводе да је износ неопорезивог цензуса релативно низак у Србији и напомињу да је његов смисао да се растерете најниже зараде и на тај начин створи пореска прогресија. Од суседних држава, Мађарска и Бугарска нису прописале неопорезив цензус тако да у овим државама не постоји прогресија приликом опорезивања зарада. У осталим државама постоји неопорезив цензус који ствара прогресију – са повећањем зараде повећавају се и релативна издвајања за порезе и доприносе. Међутим, ниво пореске прогресивности у Србији и Северној Македонији осетно је нижи у односу на Словачку, Словенију и Хрватску услед релативно ниског износа неопорезивог цензуса који је потребно знатно повећати како би се растеретиле мале зараде и тиме повећао степен пореске прогресивности у друштву.