Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цео минималац треба да буде неопорезован

Време је да се коначно крене са реформом пореза на доходак и да се са пропорционалног пређе на прогресивно опорезивање зараде, сматра Срђан Дробњаковић, директор Уније послодаваца Србије

Права мера за послодавце била би да цео минималац буде ослобођен плаћања пореза и доприноса, становиште је које се више пута чуло последњих дана од када је председник Србије Александар Вучић најавио да ће минимална плата од следеће године износити око 35.000 динара, што је повећање за око 3.000 динара у односу на тренутну.

Синдикати пак сматрају да увећање треба да буде 20 одсто, односно око 6.400 динара, како би се минимална зарада бар мало приближила потрошачкој корпи. С друге стране, послодавцима је тих 3.000 много, чак и уз понуђено повећање неопорезивог дела и смањења пореза и доприноса на плате, јер је иза њих тешка година у којој је мало ко од њих повећао промет за 10 одсто.

Унија послодаваца Србије (УПС) поздравља најаву председника Србије Александра Вучића да ће држава послодавцима помоћи повећањем неопорезиве основице са 18.300 на 19.300 динара и сматра да би то требало да буде и више. Такође, требало би да буде веће и најављено смањење пореза и доприноса за пола процента до 1,5 одсто.

Срђан Дробњаковић, директор УПС-а, изјавио је за Танјуг да је прошла година била тешка за привреду и повећање неопорезиве основице за око 1.000 динара у таквој ситуацији не би било довољно.

Према његовим речима, права мера би била да се цео минималац ослободи плаћања пореза и доприноса. Код ослобађања послодаваца од пореза, каже, реч је о томе да се они растерете да могу да исплате минималну зараду, а не да им држава излази у сусрет.

– Фискални савет предложио је да се неопорезиви део повећа на 26.000 динара, али да се увећа и стопа пореза и доприноса са 10 на 15 одсто. То ће бити и наш предлог када 15. августа почну преговори владе, синдиката и послодаваца о новој минималној цени рада – објашњава Дробњаковић и додаје да је време да се коначно крене са реформом пореза на доходак и да се са пропорционалног пређе на прогресивно опорезивање зараде.

Он очекује да ће синдикати, са своје стране, имати друге предлоге и вероватно тражити и веће повишење минималца него што су 3.000 динара које сада наговештава држава.

– Бојим се да ћемо на крају опет имати сценарио из последње две године да нећемо постићи договор и да ће држава да пресече до 15. септембра, када је рок да се утврди нови минималац – напомиње Дробњаковић.

Милица Бисић, професор ФЕФА факултета и стручњак за порезе, наводи да повећавање неопорезивог износа, односно престанак опорезивања или фискалног оптерећивања минималних зарада има смисла, али да не би смело да угрози једнакост односно пореску праведност, већ да пореске обвезнике третира на исти начин независно од тога како зарађују. То такође не сме да угрози финансирање буџета и социјалног осигурања и захтева промену начина опорезивања и финансирања социјалног осигурања.

– Сам порез као такав није проблем послодавцима. Када они кажу опорезивање, суштински мисле на доприносе. То је сасвим друга прича. Логично је да послодавци траже оно што им делује најисплативије и да минимализују сопствене трошкове. Међутим, укидање пореза који износи 10 одсто на те минималне зараде, пошто има неопорезовани износ, јесте ефективно око осам одсто. Доприноси чине највећи део тог терета и код њих нема изузимања из опорезивана. Укидање доприноса намеће питање да ли ће радници имати здравствено осигурање. Шта ће де десити са правом на пензије? Доприноси имају другачији карактер од пореза. Они се плаћају да се добије нешто унапред одређено, а то је здравство и пензионо осигурање – наглашава Бисићева.

Уколико би се укинули здравствени доприноси и здравство финансирало из пореза, то би подразумевало повећање пореза поготово у овим условима када здравствени систем захтева много веће финансирање него што га има.

Фискални савет сматра да постојећи, две деценије стар Закон о опорезивању дохотка грађана, одступа од европских стандарда и да није у стању да испрати измењене привредне околности и друштвене потребе у Србији и оцењује да то намеће потребу за његовом системском реформом. Савет предлаже да Србија, у складу са преовлађујућом европском праксом, уместо постојећег такозваног флет система уведе модеран дуални систем пореза на доходак који би обједињено третирао и прогресивно опорезивао све приходе од рада које појединац остварује, уз знатно повећање постојећег неопорезивог цензуса и увођење пореских кредита за издржаване чланове домаћинства.

У анализи под називом „Могућности и потребе за системском реформом” сугеришу повећање номиналне пореске стопе са 10 на 15 одсто, уз повећање неопорезивог цензуса са 18.300 на 26.000 динара месечно. Други начин реформе би подразумевао увећање номиналне пореске стопе са 10 на 20 одсто уз повећање неопорезивог цензуса са 18.300 на 40.000 динара месечно.

Аутори наводе да је износ неопорезивог цензуса релативно низак у Србији и напомињу да је његов смисао да се растерете најниже зараде и на тај начин створи пореска прогресија. Од суседних држава, Мађарска и Бугарска нису прописале неопорезив цензус тако да у овим државама не постоји прогресија приликом опорезивања зарада. У осталим државама постоји неопорезив цензус који ствара прогресију – са повећањем зараде повећавају се и релативна издвајања за порезе и доприносе. Међутим, ниво пореске прогресивности у Србији и Северној Македонији осетно је нижи у односу на Словачку, Словенију и Хрватску услед релативно ниског износа неопорезивог цензуса који је потребно знатно повећати како би се растеретиле мале зараде и тиме повећао степен пореске прогресивности у друштву.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша Микић
Зашто се код нас све тумачи погрешно и увек на штету радника? Радник ЗАРАЂУЈЕ плату у БРУТО износу. Од тог износа бруто плате се плаћа порез и доприноси. Оно што остане то је плата коју радник добија на руке или тзв. НЕТО плата. Ништа од свега тога не плаћа послодавац из свог џепа. Тренутно је тај износ пореза и доприноса 65% (исправите ме ако грешим). Значи ако је бруто плата 100 000 динара радник ће на руке добити 35 000, што је отприлике тренутни минималац. Смањење тих 65% неће повећати плате
Саша Микић
Само да додам још ово. Смањење пореза и доприноса ће донети следеће. Смањење пензија и коначног износа појединачне пензије када дође време за пензионисање. Повећање партиципације у здравству и слабљење здравственог система уопште. Смањење социјалних давања и социјалне сигурности уопште, нарочито у случајевима када се остане без посла и прима надокнада са бироа. И на крају разлика ће остати као повећање профита послодаваца на који (не)ће морати да плати порез. То је на крају главни разлог послода
Киза
Капиталистима и да скроз укинеш порез, опет им је мало! Кад би некако могло да држава њима плаћа, е то би већ било нешто! Занимљиво размишљање неолиберла који би, ако икако може, да радник ради за џабе, а да њих ослободе чак и пореза на добит! Ко ће том раднику уплаћивати социјално и пензијско, то већ није њихова брига! Само кажем...
jeremija
prvo treba razlikovati doprinose i poreze,u redu bi bilo da se neoporezuje minimalac ,ali doprinosi za penziju i zdravstvo su obavezni,također i progresivno oporezivanje bi imalo smisla i na kraju poslodavci koji tu mizeriju nisu u stanju isplatiti treba ozbiljno da razmisle o svojim poslovima
joks
А првог априла ће послодавци онда подићи плате преко минималца.
Yrraf
Ja baš mislim suprotno. Svi poslodavci koji isplaćuju minimalne zarade treba da budu dodatno oporezovani. To su ili biznisi bez perspektive ili uspešni biznisi koji peru pare isplaćujući razliku "na ruke". Najbolje bi bilo napraviti koleraciju između poreza na dobit firme sa visinom prosečne i meeijalne plate i visinom sredstava koja se re-investiraju. Ko isplaćuje niske plate, ne ulaže u razvoj a ima profit, treba da ima astronomske poreze, ko ceni radnika i ulaže treba da bude rasterećen.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.