Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ceo minimalac treba da bude neoporezovan

Vreme je da se konačno krene sa reformom poreza na dohodak i da se sa proporcionalnog pređe na progresivno oporezivanje zarade, smatra Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije

Prava mera za poslodavce bila bi da ceo minimalac bude oslobođen plaćanja poreza i doprinosa, stanovište je koje se više puta čulo poslednjih dana od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će minimalna plata od sledeće godine iznositi oko 35.000 dinara, što je povećanje za oko 3.000 dinara u odnosu na trenutnu.

Sindikati pak smatraju da uvećanje treba da bude 20 odsto, odnosno oko 6.400 dinara, kako bi se minimalna zarada bar malo približila potrošačkoj korpi. S druge strane, poslodavcima je tih 3.000 mnogo, čak i uz ponuđeno povećanje neoporezivog dela i smanjenja poreza i doprinosa na plate, jer je iza njih teška godina u kojoj je malo ko od njih povećao promet za 10 odsto.

Unija poslodavaca Srbije (UPS) pozdravlja najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će država poslodavcima pomoći povećanjem neoporezive osnovice sa 18.300 na 19.300 dinara i smatra da bi to trebalo da bude i više. Takođe, trebalo bi da bude veće i najavljeno smanjenje poreza i doprinosa za pola procenta do 1,5 odsto.

Srđan Drobnjaković, direktor UPS-a, izjavio je za Tanjug da je prošla godina bila teška za privredu i povećanje neoporezive osnovice za oko 1.000 dinara u takvoj situaciji ne bi bilo dovoljno.

Prema njegovim rečima, prava mera bi bila da se ceo minimalac oslobodi plaćanja poreza i doprinosa. Kod oslobađanja poslodavaca od poreza, kaže, reč je o tome da se oni rasterete da mogu da isplate minimalnu zaradu, a ne da im država izlazi u susret.

– Fiskalni savet predložio je da se neoporezivi deo poveća na 26.000 dinara, ali da se uveća i stopa poreza i doprinosa sa 10 na 15 odsto. To će biti i naš predlog kada 15. avgusta počnu pregovori vlade, sindikata i poslodavaca o novoj minimalnoj ceni rada – objašnjava Drobnjaković i dodaje da je vreme da se konačno krene sa reformom poreza na dohodak i da se sa proporcionalnog pređe na progresivno oporezivanje zarade.

On očekuje da će sindikati, sa svoje strane, imati druge predloge i verovatno tražiti i veće povišenje minimalca nego što su 3.000 dinara koje sada nagoveštava država.

– Bojim se da ćemo na kraju opet imati scenario iz poslednje dve godine da nećemo postići dogovor i da će država da preseče do 15. septembra, kada je rok da se utvrdi novi minimalac – napominje Drobnjaković.

Milica Bisić, profesor FEFA fakulteta i stručnjak za poreze, navodi da povećavanje neoporezivog iznosa, odnosno prestanak oporezivanja ili fiskalnog opterećivanja minimalnih zarada ima smisla, ali da ne bi smelo da ugrozi jednakost odnosno poresku pravednost, već da poreske obveznike tretira na isti način nezavisno od toga kako zarađuju. To takođe ne sme da ugrozi finansiranje budžeta i socijalnog osiguranja i zahteva promenu načina oporezivanja i finansiranja socijalnog osiguranja.

– Sam porez kao takav nije problem poslodavcima. Kada oni kažu oporezivanje, suštinski misle na doprinose. To je sasvim druga priča. Logično je da poslodavci traže ono što im deluje najisplativije i da minimalizuju sopstvene troškove. Međutim, ukidanje poreza koji iznosi 10 odsto na te minimalne zarade, pošto ima neoporezovani iznos, jeste efektivno oko osam odsto. Doprinosi čine najveći deo tog tereta i kod njih nema izuzimanja iz oporezivana. Ukidanje doprinosa nameće pitanje da li će radnici imati zdravstveno osiguranje. Šta će de desiti sa pravom na penzije? Doprinosi imaju drugačiji karakter od poreza. Oni se plaćaju da se dobije nešto unapred određeno, a to je zdravstvo i penziono osiguranje – naglašava Bisićeva.

Ukoliko bi se ukinuli zdravstveni doprinosi i zdravstvo finansiralo iz poreza, to bi podrazumevalo povećanje poreza pogotovo u ovim uslovima kada zdravstveni sistem zahteva mnogo veće finansiranje nego što ga ima.

Fiskalni savet smatra da postojeći, dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana, odstupa od evropskih standarda i da nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe u Srbiji i ocenjuje da to nameće potrebu za njegovom sistemskom reformom. Savet predlaže da Srbija, u skladu sa preovlađujućom evropskom praksom, umesto postojećeg takozvanog flet sistema uvede moderan dualni sistem poreza na dohodak koji bi objedinjeno tretirao i progresivno oporezivao sve prihode od rada koje pojedinac ostvaruje, uz znatno povećanje postojećeg neoporezivog cenzusa i uvođenje poreskih kredita za izdržavane članove domaćinstva.

U analizi pod nazivom „Mogućnosti i potrebe za sistemskom reformom” sugerišu povećanje nominalne poreske stope sa 10 na 15 odsto, uz povećanje neoporezivog cenzusa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno. Drugi način reforme bi podrazumevao uvećanje nominalne poreske stope sa 10 na 20 odsto uz povećanje neoporezivog cenzusa sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno.

Autori navode da je iznos neoporezivog cenzusa relativno nizak u Srbiji i napominju da je njegov smisao da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija. Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neoporeziv cenzus tako da u ovim državama ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada. U ostalim državama postoji neoporeziv cenzus koji stvara progresiju – sa povećanjem zarade povećavaju se i relativna izdvajanja za poreze i doprinose. Međutim, nivo poreske progresivnosti u Srbiji i Severnoj Makedoniji osetno je niži u odnosu na Slovačku, Sloveniju i Hrvatsku usled relativno niskog iznosa neoporezivog cenzusa koji je potrebno znatno povećati kako bi se rasteretile male zarade i time povećao stepen poreske progresivnosti u društvu.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша Микић
Зашто се код нас све тумачи погрешно и увек на штету радника? Радник ЗАРАЂУЈЕ плату у БРУТО износу. Од тог износа бруто плате се плаћа порез и доприноси. Оно што остане то је плата коју радник добија на руке или тзв. НЕТО плата. Ништа од свега тога не плаћа послодавац из свог џепа. Тренутно је тај износ пореза и доприноса 65% (исправите ме ако грешим). Значи ако је бруто плата 100 000 динара радник ће на руке добити 35 000, што је отприлике тренутни минималац. Смањење тих 65% неће повећати плате
Саша Микић
Само да додам још ово. Смањење пореза и доприноса ће донети следеће. Смањење пензија и коначног износа појединачне пензије када дође време за пензионисање. Повећање партиципације у здравству и слабљење здравственог система уопште. Смањење социјалних давања и социјалне сигурности уопште, нарочито у случајевима када се остане без посла и прима надокнада са бироа. И на крају разлика ће остати као повећање профита послодаваца на који (не)ће морати да плати порез. То је на крају главни разлог послода
Киза
Капиталистима и да скроз укинеш порез, опет им је мало! Кад би некако могло да држава њима плаћа, е то би већ било нешто! Занимљиво размишљање неолиберла који би, ако икако може, да радник ради за џабе, а да њих ослободе чак и пореза на добит! Ко ће том раднику уплаћивати социјално и пензијско, то већ није њихова брига! Само кажем...
jeremija
prvo treba razlikovati doprinose i poreze,u redu bi bilo da se neoporezuje minimalac ,ali doprinosi za penziju i zdravstvo su obavezni,također i progresivno oporezivanje bi imalo smisla i na kraju poslodavci koji tu mizeriju nisu u stanju isplatiti treba ozbiljno da razmisle o svojim poslovima
joks
А првог априла ће послодавци онда подићи плате преко минималца.
Yrraf
Ja baš mislim suprotno. Svi poslodavci koji isplaćuju minimalne zarade treba da budu dodatno oporezovani. To su ili biznisi bez perspektive ili uspešni biznisi koji peru pare isplaćujući razliku "na ruke". Najbolje bi bilo napraviti koleraciju između poreza na dobit firme sa visinom prosečne i meeijalne plate i visinom sredstava koja se re-investiraju. Ko isplaćuje niske plate, ne ulaže u razvoj a ima profit, treba da ima astronomske poreze, ko ceni radnika i ulaže treba da bude rasterećen.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.