Амерички индекс скривеног и непознатог

ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНИМ ЛИКОВНИМ УМЕТНОСТИМА
Северноамерички идентитет који популарна култура нуди већини неамериканаца је углавном површан, извештачен и приказује само мали део тог разноврсног и комплексног друштва. Неколико новијих филмова који Американу третирају натуралистички, као што су Трефик Стивена Содерберга, Сиријана Стивена Гагана или Није ово земља за старце браће Коен, тек благо одступају од овог тренда. Савремена америчка култура је сложена комбинација бројних мини и микро култура, а одређена је мноштвом историјских, геополитичких и менталитетских чинилаца од којих су вероватно најзначајнији авантуристички дух, предузимљивост, прагматизам, склоност технологији, отвореност, једноставност и меритократичност, који се из европске цивилизацијске перспективе препознају као израз свежине и младости.

Ипак, многи Европљани који су посетили Сједињене Америчке Државе, чак иони који су тамо дуже боравили, често задржавају стереотипно схватање и плитак доживљај америчке културе. Какве год биле фрустрације на које указује та ароганција, чињеница је да се, виђена без предрасуда, америчка култура показује не само као разноврсна и богата, него у многим случајевима поседује дозу аутентичности супериорну многим европским традицијама које се уморно тетурају на својој дугој историји. За разлику од испразних филмова и визуелизација Вима Вендерса, књига Америка Жана Бодријара је једна од упечатљивијих, мада романтичних, европских студија Американе, као и анализа америчких филмских редитеља у књизи Покретне слике Жила Делеза.

Пројекат Амерички индекс скривеног и непознатог (An American Index of the Hidden and Unfamiliar) уметнице Тарин Сајмон (Taryn Simon) вероватно је најозбиљнија презентација Американе виђена у последњих тридесет година. Он потврђује идеју да је ипак потребан Американац да би дао занимљив и уверљив, саосећајан и истовремено критички пресек америчке културе. Пројекат обухвата 64 табле које се састоје од фотографије и концизног писаног коментара и био је приказан у њујоршком музеју Витни током пролећа 2007. и у франкфуртском Музеју модерне уметности током зиме 2007/2008. године. Постоји и комплетан каталог у издању гетингенског Штајдла из 2007. године. На непретенциозан али ликовно елегантан начин, фотографије приказују ретке и мало познате појаве које се захваљујући пратећем тексту могу лако разумети и повезати у шири културни, друштвени, економски, политички, еколошки итд. контекст савремене Америке. Приказана места, личности и предмети пронађени уметничиним интердисциплинарним истраживањем углавном су недоступни обичном човеку и захтевају посебне дозволе за приступ и снимање.

(/slika2)Примери обухватају: Депо за одлагање и чување нуклеарног отпада Секретаријата за енергетику у Хенфорду, Вашингтон; Складиште нових доларских новчаница Бироа за гравиру и штампу при америчком Државном трезору у Вашингтону, Д. Ц.; Ливницу оружја компаније Смит и Весон у Спрингфилду, Масачусетс; Сталну поставку америчких сликара Обојеног поља (Color Field Painting) из колекције Централне обавештајне агенције (ЦИА) у ходницима команде у Ленглију, Вирџинија; Камп америчке војске за обуку у отпору савременим техникама испитивања ратних заробљеника код Вилкес‑Бара, Пенсилванија; Ментално ретардираног белог тигра Кенија у Задужбини за селективни узгој животиња у Еурека Спрингсу, Арканзас; Комору за криопрезервацију (технику замрзавања пацијента непосредно после клиничке смрти ради каснијег одмрзавања и евентуалне реанимације) Крионичког института у Клинтону, Мичиген; Центар за обраду инфективног медицинског отпада компаније Санитек у Сан Валију, Калифорнија; Контролну собу за лансирање балистичких нуклеарних ракета подморнице УСС Невада у Бангору, Вашингтон; Салу за експериментални узгој марихуане Националног центра за истраживање природног развоја у Оксфорду, Мисисипи; Тело у контролисаном процесу распада у Истраживачком центру форензичке антропологије у Ноксвилу, Тенеси; Студио америчке војске за компјутерску (ВР) симулацију градских борби у Бруклајну, Масачусетс.

Супериоран ауторски приступ и перспектива Америчког индекса... засновани су на пажљивом избору тема, на коментарима датим са осећајем за меру и на избегавању баналности, али и наивно‑циничне регресије у бизарно и патетично својствене петој генерацији америчких аутора (као што је, на пример, Хармони Корајн) који експлоатишу поље социјално ангажованог филма. Да би се уживало у изузетној и очаравајуће амбивалентној атмосфери Америчког индекса скривеног и непознатог неопходно је, разуме се, видети оригиналну поставку или каталог овог пројекта.