Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Филмски „Обама“

Филмски „Обама“
Денис Хајсберт у „24 сата”

ХОЛИВУД И ПРЕДСЕДНИЦИ
Ако демократски кандидат Барак Обама на јесен постане први црни амерички председник, то ће имати да захвали и томе што су Американци већ видели филмове и ТВ серијале у којима је шеф америчке државе – Афроамериканац. То тврде сложно овим поводом како филмски, тако и социолошки експерти.

Било да се ради о Сему Дејвису јуниору у комедији из 1933, „Руфуса Џоунса за председника“, било о Моргану Фриману у филму „Убедљив случај“ (1998), Холивуд је одавно предао Белу кућу и кормило државе црнцима – много пре него што се у озбиљној политици уопште чуло за Барака Обаму.

Према експертима, црни председници у успешним филмовима и популарним ТВ серијама „помагали“ су гледаоцима да буду предусретљивији према могућности да овај сенатор из Илиноиса коначно, у стварности, постане први обојени амерички председник. „Управо фактор Холивуд бар делимично објашњава зашто је Обама тако популаран међу најмлађим гласачима“, тврди Џон Матвико, аутор у Сједињеним Државама познате и често цитиране књиге о положају америчког председника у поп-култури.

„Једна од функција поп-културе јесте управо и то да доноси и промовише идеје које су на граници оног што се сматра за (још) прихватљиво и тако онда та идеја поступно постаје сасвим прихватљива“, објашњава Матвико који то означава за „меку форму убеђивања“.

 „Обама мора да захвали за популарност међу младима делом и томе што су на филмском платну и на малом екрану позитивно представљени ликови неколико црних председника. Тако се та идеја о црном председнику раширила и ’примила’ и с њом људи више немају проблема“, додао је он.

Од 1972. када је у биоскопима почео да се приказује филм „Човек“ с Џемсом Ерлом Џонсом у главној улози, сматран првим великим филмским портретом црног председника, та идеја је нашла место тек у неколико филмова и ТВ серијала. Денис Хајсберт, који је играо црног председника у ТВ серији „24 сата“, ипак, сматра да је и то имало позитиван утицај на јавно мњење. „Искрено и поштено речено, моја улога, начин како сам је могао играти и како су је сценаристи написали, све то је отварало очи америчкој публици у том смеру да да је црни председник нешто што није ненормално и што нам се може догодити“, изјавио је он недавно у „Лос Анђелес тајмсу“.

Ипак, стручњак за јавно мњење, професор на Јужнокалифорнијском универзитету у Лос Анђелесу Тод Бојд oбазрив је са оваквим тумачењем. „Оклевам да се сложим с тим да Обама може постати председник зато што су улоге председника играли Џејмс Ерл Џонс, Морган Фриман и Денис Хајсберт. То ми, ипак, изгледа помало натегнуто.“ Допустио је, ипак, да су холивудски црни председници учинили „макар толико да у очима јавности неке ствари изгледају мање опасно“.

Резервисан је унеколико и Роберт Томпсон, професор на Сиракјуз универзитету у држави Њујорк, специјалиста за поп-културу. Према његовим речима, млади сенатор – демократски кандидат за председника – дугује у знатнијој мери своју популарност црначком покрету из педесетих и шездесетих година прошлог века.

„Али, не мислим да би улогу филмова и ТВ серија требало одбацити“, рекао је он и додао да „фикција често претходи нечему што се касније догоди“. Ипак, закључио је, „ако бисмо глумцима приписивали неку велику улогу у успеху Обаме, тиме бисмо у стварности потценили значај покрета за одбрану грађанских права и харизму самог Барака Обаме“.

Једно је, ипак, сигурно. Победио или изгубио Обама, репризираће се филмови и серије са црним председницима и имаће, наравно, високу гледаност.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.