Filmski „Obama“

HOLIVUD I PREDSEDNICI
Ako demokratski kandidat Barak Obama na jesen postane prvi crni američki predsednik, to će imati da zahvali i tome što su Amerikanci već videli filmove i TV serijale u kojima je šef američke države – Afroamerikanac. To tvrde složno ovim povodom kako filmski, tako i sociološki eksperti.

Bilo da se radi o Semu Dejvisu junioru u komediji iz 1933, „Rufusa Džounsa za predsednika“, bilo o Morganu Frimanu u filmu „Ubedljiv slučaj“ (1998), Holivud je odavno predao Belu kuću i kormilo države crncima – mnogo pre nego što se u ozbiljnoj politici uopšte čulo za Baraka Obamu.

Prema ekspertima, crni predsednici u uspešnim filmovima i popularnim TV serijama „pomagali“ su gledaocima da budu predusretljiviji prema mogućnosti da ovaj senator iz Ilinoisa konačno, u stvarnosti, postane prvi obojeni američki predsednik. „Upravo faktor Holivud bar delimično objašnjava zašto je Obama tako popularan među najmlađim glasačima“, tvrdi Džon Matviko, autor u Sjedinjenim Državama poznate i često citirane knjige o položaju američkog predsednika u pop-kulturi.

„Jedna od funkcija pop-kulture jeste upravo i to da donosi i promoviše ideje koje su na granici onog što se smatra za (još) prihvatljivo i tako onda ta ideja postupno postaje sasvim prihvatljiva“, objašnjava Matviko koji to označava za „meku formu ubeđivanja“.

 „Obama mora da zahvali za popularnost među mladima delom i tome što su na filmskom platnu i na malom ekranu pozitivno predstavljeni likovi nekoliko crnih predsednika. Tako se ta ideja o crnom predsedniku raširila i ’primila’ i s njom ljudi više nemaju problema“, dodao je on.

Od 1972. kada je u bioskopima počeo da se prikazuje film „Čovek“ s Džemsom Erlom Džonsom u glavnoj ulozi, smatran prvim velikim filmskim portretom crnog predsednika, ta ideja je našla mesto tek u nekoliko filmova i TV serijala. Denis Hajsbert, koji je igrao crnog predsednika u TV seriji „24 sata“, ipak, smatra da je i to imalo pozitivan uticaj na javno mnjenje. „Iskreno i pošteno rečeno, moja uloga, način kako sam je mogao igrati i kako su je scenaristi napisali, sve to je otvaralo oči američkoj publici u tom smeru da da je crni predsednik nešto što nije nenormalno i što nam se može dogoditi“, izjavio je on nedavno u „Los Anđeles tajmsu“.

Ipak, stručnjak za javno mnjenje, profesor na Južnokalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu Tod Bojd obazriv je sa ovakvim tumačenjem. „Oklevam da se složim s tim da Obama može postati predsednik zato što su uloge predsednika igrali Džejms Erl Džons, Morgan Friman i Denis Hajsbert. To mi, ipak, izgleda pomalo nategnuto.“ Dopustio je, ipak, da su holivudski crni predsednici učinili „makar toliko da u očima javnosti neke stvari izgledaju manje opasno“.

Rezervisan je unekoliko i Robert Tompson, profesor na Sirakjuz univerzitetu u državi Njujork, specijalista za pop-kulturu. Prema njegovim rečima, mladi senator – demokratski kandidat za predsednika – duguje u znatnijoj meri svoju popularnost crnačkom pokretu iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

„Ali, ne mislim da bi ulogu filmova i TV serija trebalo odbaciti“, rekao je on i dodao da „fikcija često prethodi nečemu što se kasnije dogodi“. Ipak, zaključio je, „ako bismo glumcima pripisivali neku veliku ulogu u uspehu Obame, time bismo u stvarnosti potcenili značaj pokreta za odbranu građanskih prava i harizmu samog Baraka Obame“.

Jedno je, ipak, sigurno. Pobedio ili izgubio Obama, repriziraće se filmovi i serije sa crnim predsednicima i imaće, naravno, visoku gledanost.