Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мистерија на падини поред Дрине

Завршен део истраживања на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику
Остаци базилике из шестог века (Фото Завод за заштиту споменика културе Ваљево)

Ваљево, Мали Зворник - Добро очувани остаци византијске базилике, огромне тробродне цркве, површине око 800 квадратних метара, која потиче вероватно из шестог века, испливали су након истраживања која су последњих година, нарочито ове, интензивирана на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику. Та величанствена грађевина је међутим само „кап у мору” локалитета површине преко 40 хектара на падини у непосредној близини хидроелектране на Дрини. Све указује да је реч о утврђеном насељу са комплетном инфраструктуром, могућем административном центру и епископском седишту. Археолошки посматрано, то је један од највећих касноантичких, односно рановизантијских локалитета на територији Србије, за сада потпуно мистериозан, јер о њему не постоје никакви документи нити се помиње у било каквим историјским изворима...

Овај увод у причу за „Политику” прави Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, који је територијално надлежан за подручје Малог Зворника. Ваљевски археолози, заједно са колегама из Чачка, придружили су се истраживањима која је на овој локацији пре пет-шест година започео професор Дејан Радичевић са београдског Филозофског факултета, Одсек археологија. Досадашње истраживање, предстојећу конзервацију и припрему локалитета за туристичку презентацију финансира општина Мали Зворник.

Хришћански гроб
Као посебну занимљивост археолог Радивоје Арсић наводи да на локалитету цркве у Орловинама, која датира из шестог века, постоји један гроб где је сахрана обављена у осмом или деветом веку, у којем почива особа дечјег узраста сахрањена на хришћански начин. На себи је имала накит, што указује на властелинско порекло, припадност вишем слоју. Према Арсићевим речима, то доказује да је вероватно већ у то време постојао део становништва везан за хришћанство, људи словенског порекла који нису могли да обнове цркву, али су били свесни њеног религијског значаја и зато су дете ту сахранили...

‒ Добрим делом је истражена црква која је јако добро очувана. Посебно је занимљив олтарски део са седиштима за свештенство и епископа, што указује на значај овог објекта. Около се налази више објеката од којих су неки спратни, али су урушени. Још не знамо чему су служили, претпостављамо да је један од њих био епископски двор, јер је везан директно за цркву. У близини су и остаци велике цистерне за воду која је снабдевала део насеља или цело насеље. Сачуван је и део канала за воду који пролази кроз цркву и вероватно је водио до крстионице ‒ наводи Радивоје Арсић.

Према његовим речима, посебна атракција овог истраженог дела археолошког локалитета јесу гробнице које су биле саставни део пројекта цркве, јер су сазидане испод црквеног пода. Откривене су вероватно због тога што су опљачкане, јер су пљачкаши пробили под и дошли до једне гробнице, па су тако и археолози, вековима касније, практично трагом лопова, открили нешто ново...

‒ Постоји могућност и да овде нису били пљачкаши у питању већ да су Ромеји, тадашњи становници насеља, под најездом Авара, напуштајући ову локацију отворили гробнице и из њих понели све што је било од религијске важности. Могуће је и да су ексхумирали црквене великодостојнике који су ту били сахрањени ‒ каже Арсић, додајући да је тешко временски лоцирати ове догађаје, али да је вероватно да је крајем шестог века црква запаљена... Постоји могућност да је читава локација једно време припадала провинцији Далмација, која дуго није улазила у састав Источног царства, него је ту пролазила граница, да би тек касније била прикључена том царству, указује он.

‒ Значај овог локалитета је огроман, јер је био потпуно непознат, а очигледно је имао важну улогу. Ми смо до сада овде истраживали трагове из шестог века и из каснијих периода, из рано средњовековне српске државе, што је такође врло битно, јер тога има јако мало истраженог. Ово је национално значајан локалитет везан за поменути период ‒ истиче ваљевски археолог.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragana Ivanović
Зашто је тешко написати Србске, јер то је, Византија није постојала.
banacanin
Zato sto je gramaticki nepravilno i jer tada u tom delu Srba nije bilo.
Petar
Drina je vazna plovna reka i Rimljanima, i Vizantiji i prenemanjickim Srbima. Lepo.
Sasa Mijatovic
Nažalost, nisu pomenuli najzasluznijeg čovjeka. Ovaj lokalitet je pronašao pok. Dejan Pavić, malozvornicki profesor istorije . Od njega je sve krenulo.
Dragana Ivanović
Нису ни написали да је то Србски не Византијско. Византију је измислио Ватикан
Marko
Koliko citam iz komentara ovde ima ozbiljnih poznavalaca arheologije. Drago mi je da je to neko sve vec znao ranije. Mozda bi cenjena gospoda mogla da odrze par predavanja na katedri za arheologiju, da rasvetle misterije i objave rezultate iskopavanja pre nego sto su zapocele.
Djokica
Baš i nije najveći kasnoantički lokalitet, nego ajde. Ima jedan sa 11 crkava i površine oko 20 ha. Pozzz

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.