Како је Цетиње опустело

Цетиње – Шаљите нам паре, а на посланике, казао је помало иронично и у свом стилу Александар Радуновић Попај, познати цетињски музичар и хумориста поводом иницијативе Социјалдемократске партије Црне Горе да се црногорски парламент пресели из главног града у стару црногорску престоницу.

Један други, старији Цетињанин, својевремено и председник општине, познати публициста Јован Маркуш, такође сматра да се на овај начин помало тера шега с Цетињем и његовим становницима. Он сматра да је престоница одавно разорена и да је то чињено намерно.

– Цетиње су уништили комунисти и неокомунисти, сматра Маркуш. – Грађанско Цетиње је разорено током првих петнаест година после Другог светског рата. Из њега су тада премештени, односно, отети су му Президијум НР Црне Горе, парламент, сва министарства, Историјски институт, радио, новине, Виша педагошка школа. Све је пресељено у Подгорицу. Тако је Цетиње интелектуално испумпано.

У међувремену, наставља Маркуш, уништена је цетињска привреда: некада моћни превозници „Бојана” и „Тара”, Индустрија модне обуће „Кошута”, Електроиндустрија „Обод”, „Санитас”, „Тргопромет”. Осиромашило је Цетиње и Црна Гора, а обогатило се неколико хиљада породица.

– После деведесетих дошли су неокомунисти који су наставили разарање Цетиња, истиче Маркуш. – Рођен је вишепартијски систем али, изгледа, само формално, на власти су социјалистичке партије неокомунистичке провенијенције, чији представници разарају наше духовно биће. Тако смо данас сведоци да се генијални Његош „тумачи” на „нов” начин и то неретко на партијским састанцима, руше се темељни стубови, потомци треба да се стиде предака. Све то се, на жалост, дешава у континуитету. „Цензурисање” Његоша је почело у Матици црногорској када су избачене „инкриминисане” речи Бог, Србин, српски... Ових дана то довршавају црногорски квазиинтелектуалци, дојучерашњи (могуће сасвим и данашњи) сарадници УДБЕ. Мираш Дедејић, као стари сарадник УДБЕ и још неколико рашчињених делинквената који делују као деструктивна псеудорелигиозна организација само су оруђе у рукама неокомуниста и Дукљана.

Властима је, по речима нашег саговорника, најмање стало до Цетиња и његовог развоја. Остварен је први циљ – стварање самосталне државе. Но други, опаснији дугорочни циљ је прекрајање историје и протеривање православне вере на овим просторима. Треба променити генетски код житеља и Цетиња и Црне Горе зарад брисања из памћења свега лошег што је чињено последњих деценија и „стварања” новог човека који ће се „допасти” Европи. А знају и птице на грани да је Европа богато друштво, да тамо „станују” они који озбиљно раде и од рада живе. А не од шверца, криминала и осталих злих примеса.

– Када Црна Гора и Цетиње као њен духовни стожер крену путем који су трасирали Петровићи, када се престане, дакле, са манипулацијама, лажним обећањима, шминком, када буду сви боље живели, а не само они који су строго у власти, биће добро. А то добро не доноси селидба парламента, нити фарсична председничка резиденција на Цетињу које је опустело, него темељне реформе које ова власт није у стању да изведе, рекао је Јован Маркуш.