Апокалипса данас или радикално ресетовање

Незапамћени талас врућине однео је стотине живота у Канади. У Долини смрти срушен је температурни рекорд. Поплаве незапамћене у протеклом веку задесиле су Кину. Невиђене бујице разориле су западну Европу, а у стравичним пожарима нестале су шуме и села. На хиљаде изненадних смртних случајева пријављено је у Британској Колумбији. Високе температуре (чак 54,4), шумски пожари, поплаве први су симптоми болести која хронично мучи Земљу.

Свет је у шоку, док за струку стварност није изненађујућа. Прогнозе климатолога деловале су нестварно, а сада су толико опипљиве да не може да се дише. Свет се гуши у диму, енормним врућинама, у води. Садашњост је довољно трагична и трауматична и када не говоримо о прогнозама оних који кажу да најгоре тек долази и да ћемо сви искусити оно што је недавно Канада. На те немиле сцене указивали су сваки пут када би светски политичари упорно закључивали самите без ваљаног климатског споразума. И тако све до 2015. године. Толико су тада у Паризу били поносни на споразум о клими, иако су се напокон обавезали на акцију тек пре шест година.

Будућност је таква да због климатских промена температуре расту, тако да ће погубне врућине дуже трајати и јављаће се на већим подручјима и новим местима. Нешто више о томе (на 4.000 страница) рекле су у извештају стотине научника при Међународном панелу за климатске промене. Њихов тон осцилира од апокалиптичног до пуног наде – ако људи драстично промене начин живота. Суштина је, кажу, да ће се разорни учинци загревања болно осетити и пре 2050. године, без обзира на стопу смањења емисије гасова с ефектом стаклене баште.

Онда и нема везе што је Џеф Безос „одлетео” у свемир, чисто из забаве, захваливши корисницима „Амазона” јер су платили да он, иронија, ужива у погледу на планету Земљу, извор живота, лансирајући ракету која користи, како је нагласио, водонично гориво, које се, то није поменуо, обично производи сагоревањем фосилних горива. Док се већина грађана труди да помогне природи тако што, рецимо, вози бицикл уместо аутомобила или компостира остатке хране, милијардер Ричард Бренсон полетео је 11. јула у свемир, а комерцијализоваће туру следеће године.

– Зашто људи не би путовали у свемир? Хоћу да се окрену и погледају дивну Земљу и потруде се да је сачувају – рече Бренсон, чија је летелица испустила емисију угљен-диоксида отприлике једнаку кружном лету трансатлантског путног авиона. Тачније, кратки излет, који ће другима дебело наплаћивати, упоредив је с око 4.800 километара вожње просечног путничког аутомобила.

Богаташи не иду ка циљу потписаном Париским споразумом 2015. године, када се свет обавезао да ограничи глобално загревање знатно испод два степена Целзијуса. А научници у поменутом извештају истичу да ће, чак и уз ограничавајући пораст температуре, још 80 милиона људи гладовати до 2050. године, за 130 милиона прети најсуровије сиромаштво у року од десет година, а стотине милиона становника приобалних градова биће изложене честим поплавама, што ће изазвати, рецимо, миграције и сасећи струју и воду за пиће.

У међувремену, сведочили смо, како рече канцеларка, „надреалној и сабласној” ситуацији у Немачкој. Ангела Меркел је, обилазећи области уништене разорним поплавама, усмерила пажњу на обуздавање климатских промена. Потребна је политика „која више узима у обзир природу и климу него што смо то радили последњих година”, рекла је она, а убрзо након тога из Европске комисије предложен је пакет нових закона којима се жели убрзати климатска неутралност. Циљ је да ЕУ до 2030. смањи емисију гасова с ефектом стаклене баште до 55 одсто нивоа из 1990, на путу ка неутралности зацртаној 2050. Блок стога мора повећати трошкове употребе загађујућих горива и захтевати обнову начина на који људи возе, изолују домове, користе челик и цемент, шуме и земљиште. Најављено је и стављање тачке на продају нових бензинских и дизел аутомобила до 2035. уз доминацију електричних возила. Реч је о мерама које треба да допринесу да ЕУ испуни обавезе преузете на основу Париског споразума о укупном смањењу емисије гасова. Све то значи повећање цена грејања на угаљ, трошкова у саобраћају и производњи, опорезивање авио-саобраћаја и бродског транспорта, те укидање мотора с унутрашњим сагоревањем – што ће бити тешко.

Али, како рекоше у унији, „то је наша обавеза јер би пропала наша деца, а цена неуспеха били би ратови вођени због воде и хране”.

Креатори ове политике мораће да уравнотеже индустријске реформе с потребом заштите економије и социјалне правде, суочавајући се с лобирањем пословне сфере сиромашних земаља које настоје да спрече раст трошкова живота и држава које због скупе транзиције неће да се суоче са статусом загађивача у производњи. На све то, ЕУ производи свега осам одсто глобалних емисија.