Apokalipsa danas ili radikalno resetovanje

Nezapamćeni talas vrućine odneo je stotine života u Kanadi. U Dolini smrti srušen je temperaturni rekord. Poplave nezapamćene u proteklom veku zadesile su Kinu. Neviđene bujice razorile su zapadnu Evropu, a u stravičnim požarima nestale su šume i sela. Na hiljade iznenadnih smrtnih slučajeva prijavljeno je u Britanskoj Kolumbiji. Visoke temperature (čak 54,4), šumski požari, poplave prvi su simptomi bolesti koja hronično muči Zemlju.

Svet je u šoku, dok za struku stvarnost nije iznenađujuća. Prognoze klimatologa delovale su nestvarno, a sada su toliko opipljive da ne može da se diše. Svet se guši u dimu, enormnim vrućinama, u vodi. Sadašnjost je dovoljno tragična i traumatična i kada ne govorimo o prognozama onih koji kažu da najgore tek dolazi i da ćemo svi iskusiti ono što je nedavno Kanada. Na te nemile scene ukazivali su svaki put kada bi svetski političari uporno zaključivali samite bez valjanog klimatskog sporazuma. I tako sve do 2015. godine. Toliko su tada u Parizu bili ponosni na sporazum o klimi, iako su se napokon obavezali na akciju tek pre šest godina.

Budućnost je takva da zbog klimatskih promena temperature rastu, tako da će pogubne vrućine duže trajati i javljaće se na većim područjima i novim mestima. Nešto više o tome (na 4.000 stranica) rekle su u izveštaju stotine naučnika pri Međunarodnom panelu za klimatske promene. Njihov ton oscilira od apokaliptičnog do punog nade – ako ljudi drastično promene način života. Suština je, kažu, da će se razorni učinci zagrevanja bolno osetiti i pre 2050. godine, bez obzira na stopu smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte.

Onda i nema veze što je Džef Bezos „odleteo” u svemir, čisto iz zabave, zahvalivši korisnicima „Amazona” jer su platili da on, ironija, uživa u pogledu na planetu Zemlju, izvor života, lansirajući raketu koja koristi, kako je naglasio, vodonično gorivo, koje se, to nije pomenuo, obično proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva. Dok se većina građana trudi da pomogne prirodi tako što, recimo, vozi bicikl umesto automobila ili kompostira ostatke hrane, milijarder Ričard Brenson poleteo je 11. jula u svemir, a komercijalizovaće turu sledeće godine.

– Zašto ljudi ne bi putovali u svemir? Hoću da se okrenu i pogledaju divnu Zemlju i potrude se da je sačuvaju – reče Brenson, čija je letelica ispustila emisiju ugljen-dioksida otprilike jednaku kružnom letu transatlantskog putnog aviona. Tačnije, kratki izlet, koji će drugima debelo naplaćivati, uporediv je s oko 4.800 kilometara vožnje prosečnog putničkog automobila.

Bogataši ne idu ka cilju potpisanom Pariskim sporazumom 2015. godine, kada se svet obavezao da ograniči globalno zagrevanje znatno ispod dva stepena Celzijusa. A naučnici u pomenutom izveštaju ističu da će, čak i uz ograničavajući porast temperature, još 80 miliona ljudi gladovati do 2050. godine, za 130 miliona preti najsurovije siromaštvo u roku od deset godina, a stotine miliona stanovnika priobalnih gradova biće izložene čestim poplavama, što će izazvati, recimo, migracije i saseći struju i vodu za piće.

U međuvremenu, svedočili smo, kako reče kancelarka, „nadrealnoj i sablasnoj” situaciji u Nemačkoj. Angela Merkel je, obilazeći oblasti uništene razornim poplavama, usmerila pažnju na obuzdavanje klimatskih promena. Potrebna je politika „koja više uzima u obzir prirodu i klimu nego što smo to radili poslednjih godina”, rekla je ona, a ubrzo nakon toga iz Evropske komisije predložen je paket novih zakona kojima se želi ubrzati klimatska neutralnost. Cilj je da EU do 2030. smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte do 55 odsto nivoa iz 1990, na putu ka neutralnosti zacrtanoj 2050. Blok stoga mora povećati troškove upotrebe zagađujućih goriva i zahtevati obnovu načina na koji ljudi voze, izoluju domove, koriste čelik i cement, šume i zemljište. Najavljeno je i stavljanje tačke na prodaju novih benzinskih i dizel automobila do 2035. uz dominaciju električnih vozila. Reč je o merama koje treba da doprinesu da EU ispuni obaveze preuzete na osnovu Pariskog sporazuma o ukupnom smanjenju emisije gasova. Sve to znači povećanje cena grejanja na ugalj, troškova u saobraćaju i proizvodnji, oporezivanje avio-saobraćaja i brodskog transporta, te ukidanje motora s unutrašnjim sagorevanjem – što će biti teško.

Ali, kako rekoše u uniji, „to je naša obaveza jer bi propala naša deca, a cena neuspeha bili bi ratovi vođeni zbog vode i hrane”.

Kreatori ove politike moraće da uravnoteže industrijske reforme s potrebom zaštite ekonomije i socijalne pravde, suočavajući se s lobiranjem poslovne sfere siromašnih zemalja koje nastoje da spreče rast troškova života i država koje zbog skupe tranzicije neće da se suoče sa statusom zagađivača u proizvodnji. Na sve to, EU proizvodi svega osam odsto globalnih emisija.