Зубни туристички бум

Летњи годишњи одмор већина људи из наше земље користи за башкарење у неком од омиљених летовалишта, за разлику од странаца који се одлучују да баш тада дођу у Србију и, осим уживања у природним лепотама, уједно ураде нешто и за своје зубе. Искуства стоматолога говоре да је, незванично, Србија постала центар здравственог туризма у региону и да из дана у дан имају све више пацијената који су инострани држављани или наши људи који су на привременом раду у иностранству.

Др Никола Лолић, стоматолог Дома здравља „Земун”, каже да то није ништа необично, јер су ценезубарских услуга код нас много ниже него у земљама Европске уније, а при том је квалитет поправки зубапотпуно исти.Он напомиње да је прошле године боравио и у Канади и да се уверио да наши зубари не заостају за онима који тамо имају ординације, ни у машинама и материјалима које користе, али ни у извођењу радова на зубима.

– Чуо сам да су формиране и агенције које организовано доводе странце да код нас поправљају зубе и уједно обилазе знаменитости. Дакле,имају могућност да у паузама између посета зубару разгледају Београд и уживају у проводу. Те агенције углавном држе наши људи – прича наш саговорник и наводи пример поморца, чијој супрузи је сређивао зубе, који је обишао цео свет и који је и сам планирао да отвори такву агенцију, али је због другог посла одустао.

– Пре неки дан у ординацију су ми дошле две Американке које су биле заинтересоване за протетичке радове и пломбирање зуба. У њиховој земљи једна круница кошта између 600 и 700 евра, па они од своје плате, зависно од осигурања које плаћају, не могу да плате израду више од два зуба. У неким земљама социјално осигурање признаје само керамичке крунице на предњим зубима, док из свог џепа морају да плате ако их раде на задњим зубима. У нашем дому здравља стављање керамичке крунице стаје 4.000 динара – истакао је др Лолић, додајући да није сигуран да ли ће најезда странаца у ове сврхе узроковати повећање цена у ових услуга у стоматологији.

Интересантан је и пример нашег држављанина који живи у Аустралији, а који је остао без три предња зуба после туче због девојке у кафани. Њему су у Аустралији за уградњу једног импланта тражили да плати од 4.000 до 5.000 аустралијских долара, а када је дошао овде платио је за сређивање целе горње вилице 600 евра. Дакле, исплатило му се да плати авионску карту до Србије и поправи зубе.

Др Мирјана Паунковић, стоматолог Дома здравља „Раковица”, објашњава да је било ситуација када је један колега склопио договор са таксистом да на аеродрому даје визиткарте стоматолога заинтересованим странцима и да их одвози до ординације.

Гаранција сваког урађеног посла је, зависно од ординације, око четири године, мада неки стоматолози старијим пацијентима гарантују и да много дуже неће морати да им се обраћају због тих зуба.

– Када би се више пара уложило у сређивање ординација и куповину нових машина, користи би имала и држава, јер би се здравствени туризам још више развио – нагласила је др Паунковић.

Пуне руке посла имају и приватни стоматолози. У Дому здравља „Визим” кажу да су у последњих годину дана забележили повећање броја пацијената који су наши држављани, али који живе и раде у иностранству. Марко Динић, асистент генералног директора ове здравствене установе, каже да се они нашој стоматолошкој служби најчешће јављају када су у питању протетички стоматолошки радови.

– На тај начин пацијент је у могућности да плати и до десет пута нижу цену за подједнако квалитетну услугу. Највише таквих примера имали смо из скандинавских земаља где су овакве врсте услуга изузетно скупе, а нису укључене у осигурање. У скандинавским земљама цена крунице може да буде и 800 евра – истакао је Марко Динић.

Једно истраживање је показало да је у току 2006. године око 20.000 Британаца путовало у иностранство због стоматолошког туризма, а да се тај број стално повећава. Неки од њих били су „гости” београдских ординација, а, осим Британаца, наши стоматолози напомињу и да су им у столици чести пацијенти Немци, Швеђани и Холанђани, а да су најчешће заинтересовани за бељење зуба, стављање мостова и импланта, као и за естетску стоматологију. Ценовник је оно што их мами да овде обаве посао, па тако за вађење зуба треба издвојити од 20 до 100 евра, чишћење каменца и полирање зуба је од 30 до 50 евра, мања операција од 120 до 250 евра, постављање протезе од 170 до 400 евра, а за исправљање зуба код деце и одраслих нешто више од 1.000 евра.

-----------------------------------------------------------

Министарство подржава здравствени туризам

Др Невена Карановић, државни секретар Министарства здравља, каже да ово министарство има позитиван став према доласку људи из иностранства да би код нас поправљали зубе.

Она је напоменула да је после решавања проблема у стоматологији и доношења Закона о здравственој заштити, сада остављена могућност и приватним и државним стоматолозима да се потруде да на тржишту дођу до пацијената.

- Наша земља има добре стоматологе, који квалитетно раде, а и цене услуга су прихватљиве за европске прилике. Не видим ништа лоше у томе што странци долазе по помоћ код њих - истакла је др Карановић.

-----------------------------------------------------------

„Стоматолошки викенди” на Балатону

Др Бато Поповић, стоматолог, истиче да наши зубари користе најквалитетније материјале и да је то због тога што ми у свему волимо да будемо први. Међутим, сматра он, догађа се да их наши стручњаци плаћају по вишим ценама него што их колеге из других земаља набављају.

– У овој области не заостајемо за другима. У региону нико не може да се пореди са нама. Пацијенти из иностранства су презадовољни услугом. Од материјала користимо квалитетне хелиопломбе, керамичке материјале, безметалне керамичке имлантате, скенере, а имамо и савремене уређаје којима се може урадити компјутерска томографија, односно снимање вилице или могућност употребљавања 3Де технике – истакао је др Поповић који ће у понедељак поправљати зубе Италијану из Рима.

Наш саговорник додаје да је једини проблем да странци због модерног начина живота нађу слободно време и дођу код наших зубара. Искуство др Поповића говори да када погледа зубе странцима, може да препозна из које земље долазе, јер Енглези у устима имају „праисторијске” радове због конзервативне стоматологије, док Американци „иду” на врхунску естетику.

Др Драшко Карађиновић, из Друштва приватних лекара и стоматолога, каже да долазак странаца може да буде добра врста здравственог туризма, али са мером, да нам се не би догодило оно што се десило у Мађарској. Наиме, пре 10 до 12 година у Мађарску су, напомиње наш саговорник, на „стоматолошке викенде” долазиле организоване туре аутобусима људи из Швајцарске, Немачке, Аустрије који су боравили на језеру Балатон, а истовремено сређивали зубе.

– Чим је почело огромно интересовање, као „на траци”, дошло је до пада квалитета услуга, па су се странци накнадно враћали са проблемима. Чак је Швајцарска стоматолошка комора тражила од мађарског министарства здравља да реагује да би се стоматолошке услуге обављале на прави начин – додао је др Карађиновић.