Срећа је у равнотежи између жеља и могућности

„Људи кажу да перу редовно зубе, али недостаје свест о томе шта се дешава ако их недовољно перу, да ли је хигијена усне дупље адекватна, које реквизите треба да користе... Мислим да се ту негде погубе. Здравље усне шупљине не треба да се подразумева и не треба да се узима здраво за готово. Некад неке болести прво приметимо у усној шупљини. Ту је и почетак нашег пробавног система, где креће жвакање и варење. Уколико храна није довољно и адекватно сажвакана, реметимо остали део пробавног система, немамо адекватну ресорпцију хранљивих материја... Уједно је битно и шта једемо”, нагласила је у „Политикином” подкасту „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” др Ивана Ескић, специјалиста оралне хирургије.

Она је нагласила да живимо у времену ултимативне естетике где се много полаже пажња на естетику и да зато стоматолози имају доста захтева људи који желе да им зуби буду бељи чак и кад се стављају зубне надокнаде, крунице.

– Нисам присталица некритичног бељења зуба. Индикација мора да постоји. Зуби морају пре свега бити здрави. Особа мора да буде пунолетна. Што се тиче технике самог бељења, присталица сам искључиво амбулантног бељења, где могу да контролишем сваку фазу избељивања, где могу пре свега да заштитим структуре које нису предвиђене за бељење. Ово сад одговорно тврдим и као пародонтолог. Није то само зуб, ту је његов потпорни апарат, ту су и десни, ту су та влакна која држе зуб на месту. Значи, ако њих оштетимо, џаба нам бели зуби, ми имамо деструиран потпорни апарат, имамо оштећена околна ткива. Када белите сами зубе код куће, ви ту супстанцу за избељивање и гутате. То није добро. Постоје тетрациклински зуби, постоје пушачки зуби, код којих и можемо наравно да дођемо до неког резултата, али из разлога постојања те лоше навике и неодвикавања дешава се да растворљиви пигменти дуванског дима наставе своју инкорпорацију у кристалну „решетку” хидроксијапатита и да је оштећују и уједно пребојавају зубе од жуте до браон боје. Одржавање резултата бељења зуба пре свега зависи од оралне хигијене, али и од фактора ризика, а то су конкретно ове лоше навике – додаје др Ескић.

А шта уопште доводи до тамне пребојности зуба?

– Ако говоримо конкретно о дуванском диму, сагоревањем класичне цигарете долази до његовог генерисања, односно стварања гасовите и чврсте компоненте. Пребојавање настаје и од једне и од друге. Гасовита компонента дуванског дима има растворљиве пигменте које се уграђују у саму грађу зуба, чврсту зубну супстанцу. Али ова чврста компонента дуванског дима је катран, таложи се на свим површинама чврстих зубних ткива, па тако и на надокнадама зубних пломби, круница… Зато имамо тамну пребојеност зуба код дугогодишњих пушача. То није само естетски проблем. Те наслаге су лепљиве. Теже се плак одатле уклања, значи пушачи имају генерално и проблем са одржавањем хигијене због тог задржавања плака. Плак који се не опере, не уклони, минерализује се минералима из крви, из пљувачке. Ми, у ствари, после тога имамо зубни каменац. Уколико нема плака, нема и зубног каменца. А плак и зубни каменац су, у ствари, основа свих проблема у усној шупљини. Пушачке мрље на зубима се само зову никотинске, али никотин није тај који се исталожио. Исталожио се катран из дуванског дима. Кад се ствара дувански дим приликом сагоревања класичне цигарете он делује првенствено на ткива усне шупљине. Прва ткива на која наилази јесу ткива усне шупљине. И он на њих делује и термички и хемијски. Ту има токсина, односно канцерогена – истиче др Ескић.

Наша саговорница наводи да управо никотин са периферном вазоконстрикцијом може да „маскира” све оно што ће стоматолози на крају да виде на једном ортопанском снимку, а то је велика деструкција костију.

– Знам да је уврежено мишљење да пацијенти који имају наследну пародонтопатију ухвате се за наслеђе, а опет хигијена је негде по страни, иако би требала да буде основа свега, а ако пуше класичне цигарете онда нема спаса. Заправо дувански дим је опасан, то треба напоменути. Не само овај примарни који удишу пушачи, већ секундарни дувански дим који се и издише и генерише самим горењем цигарете. Проблем је и пасивно пушење. То је један специфичан феномен, па онај ко не пуши, непушач, у присуству пушача у затвореној просторији удише и дувански дим сагоревања цигарета, али и оно што пушач издахне. Постоје докази да секундарни дувански дим није нимало мање штетан. Уколико живите са страственим пушачем дуги низ година, велика је вероватноћа да ћете оболети од истих оних болести као и он. Оно што је најбезазленије, што можемо приметити када боравимо у задимљеној просторији, да ли је то неки ресторан, кафић, затворена нека просторија са пушачима, то може да доведе првенствено неки надражај, пецкање очију… Међутим, проблем је кумулативан ефекат и не постоји безбедна доза дуванског дима, ни она коју удише пушач, ни она коју удише пасивни пушач. Морам још да напоменем да постоји и терцијарни дувански дим. Ако помислимо да можда можемо проветрити просторију и тако се лишити дуванског дима тешко, на исти начин како се лепљиве супстанце, токсичне из дуванског дима таложе на површину зуба, тако се таложе на све предмете у просторији, на зидове намештаја и ми тај терцијарни дим у ствари „купимо” додиром и уносимо преко коже у своје тело. О томе готово нико не размишља. Деца у неком пубертетском развоју желе да се докажу па почињу да пуше цигарете, због чега треба стално апеловати да то не почињу ни случајно. Треба организовати више едукативног, превентивног садржаја у школи о томе – сматра др Ескић.

Др Ескић истиче да је присталица персонализоване медицине и стоматологије и индивидуалног приступа сваком пацијенту.

– Она четкица која ће бити за мене добра не значи да је и за неког другог. Какву четкицу неко треба да користи зависи од стања у усној шупљини, да ли постоји неки проблем, затим да ли пацијент има све своје зубе или нема, да ли има неке надокнаде, а можда има потребу и за помоћним средствима за оралну хигијену. Битно је да се користе четкица и паста као и конац, а све друго можемо додавати. Свако помоћно средство је добродошло. Од вишка глава не боли. Битно је механички уклонити дентални плак који је у основи сваког проблема. Постоји неки тренд употребе оралних раствора за оралну иригацију, који на хемијски начин могу да уравнотеже микробиолошку флору, али исто тако и да оштете слузокожу усне шупљине. Они су предвиђени када имамо заиста потребу и проблем. На свакодневном нивоу не бих их препоручила, јер сам приметила код својих пацијената да људи купују све и свашта. Не бих дала примат електричним четкицама, чак и оне морају да се користе на одређен начин, постоји одређени правац како се са њима зуби перу. Постоји једна критична зона између десни и зуба која мора да се опере. Прање мора да иде од десни према зубу, некако лево-десно, овамо-тамо, или рецимо да електрична четкица стоји па да се врти у месту и пребацује дентални плак с једног на друго место – додаје др Ескић.

Срећа је по мишљењу наше гошће баланс, равнотежа између жеља и могућности.

– Срећа је захвалност на лепом дану, здрављу, здравој деци, драгим људима из нашег окружења, али треба времена да се то освести – закључила је др Ескић. 

На спавање само опраних зуба

На питање шта стоматолог никада не би урадио својим зубима, гошћа нашег подкаста истиче да никада не би отишла на спавање а да није опрала зубе.

– Увек је акценат на хигијени. Пуно се прича о естетици, о антиејџингу, о дуговечности. Међутим, заборавимо оне основе бриге о здрављу. Неке особе погрешно перу зубе. Хоризонтално прање зуба може доста да оштети потпорни апарат зуба. Постоје промене, неке мукогингивалне аномалије за које се зна да су стечене, где имамо велике рецесије – додаје др Ескић.

Каменац није као онај на чесми

Др Ивана Ескић истиче да је њен успех када успе да освести пацијента да брине о оралној хигијени и схвати шта каменац на зубима значи и зашто је опасан.

– То није неки тамо каменац на чесми, он је високобактеријски. Он је настао зато што се зубни плак није уклонио па смо му дали довољно времена да се минерализује различитим минералима. Он је поред денталног плака основни узрок обољења и десни потпорног апарата, настанка пародонтопатије... Као хирург знам да ће у једној чистој средини усне шупљине и рана од вађења зуба лепше зарасти. Замислите човека који је због различитих животних околности, да не кажем страха, изгубио све своје зубе. Сад су врло популарни третмани односно уградња имплантата па он пожели да то уради. Али то у условима без хигијене пада у воду. Исто тако и пушачи морају да знају да дувански дим као такав није пожељан код имплантата. На нашим просторима се уграђује и пушачима и непушачима. Свима се све обећава. Међутим, у иностранству је то контраиндикација, ако не апсолутна, бар релативна. Потписују се обимни документи прихватања ризика и од стране пацијента. Шта се дешава? Ми тај имплантат кад уградимо, знамо да је добро и да га прекријемо са меким ткивима усне шупљине, да он ту буде ушушкан док се остало интегрише. И он је негде ту заштићен од дуванског дима, али није заштићен и од свих токсичних материја које колају кроз нашу крв, као и од промена до којих је довело дугогодишње пушење. Не може се исто обећати онима са лошим навикама, јер то није само пушење, већ је ту и алкохолизам, болести зависности… – појаснила је др Ескић.

Мишићи су важни за дуговечност

Гошћа нашег подкаста истиче да се труди да живи здраво, да вежба, да усваја неке добре навике.

– Уписала сам постдипломске студије из медицине дуговечности и здравог старења, па сада ту област сагледавам из више углова. Није само естетска процедура антиејџинг. Старење не можемо да успоримо, али можемо да делујемо превентивно на нека обољења која нас чекају. Здраве навике које сам годинама усвајала су баш по неким препорукама професора с којима имам сталну дебату. Зна се да је важно јести што више воћа и поврћа и имати што више физичке активности. Када говоримо о физичкој активности, наравно то мора бити персонализовано. Оно што ја радим као здрава не бих смела да препоручим другима. Мислим да је мишић један орган виталности и дуговечности и да не треба, баш због те покретљивости, да дођемо у ситуацију да он атрофира – појаснила је др Ескић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕЛУ ЕПИЗОДУ