Болести јетре не могу дуго да чекају терапију

Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) ускоро ће донети нову позитивну листу лекова, а који ће се медикаменти наћи на листи одлучиће Централна комисија за лекове, која је већ дала приоритет терапији за лечење хепатитиса Це. Из тог разлога очекује се да ће најновија пангенотипска терапија за хепатитис Це бити стављена на листу лекова, као и да ће бити повећан број пацијената који ће добијати најсавременије терапије, најавила је јуче проф. др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО.

Oсим тога, како је истакла је др Јелена Јанковић, помоћница министра за јавно здравље Министарства здравља, у завршној фази се налази израда програма за превенцију и контролу вирусних хепатитиса у Србији од 2021. до 2025. године.

На конференцији за медије, која је одржана поводом обележавања Светског дана борбе против хепатитиса, наглашено је да је важно подизање свести о вирусном хепатитису, упали јетре која узрокује тешке болести јетре и хепатоцелуларни карцином.

Овогодишња глобална тема је „Хепатитис не може да чека”, преносећи хитност напора потребних за уклањање хепатитиса, као опасности за јавно здравље до 2030. године. С обзиром на чињеницу да сваких 30 секунди једна особа у свету умре од болести повезане с хепатитисом, чак и у тренутној кризи изазваној пандемијом ковида 19, на скупу је наглашено да оболели више не могу да чекају.

Осим болести јетре, вирус хепатитиса Це узрокује озбиљна оштећења многих других органа доводећи до хематолошких болести, хроничних болести бубрега, одређеног облика шећерне болести, поремећаја функције штитне жлезде, реуматолошких и кожних болести и других поремећаја. На основу учесталости ове инфекције у околним земљама, претпоставља се да је преваленција један одсто, што значи да је око 70.000 људи заражено.

– Ситуација с хепатитисом Це је много комплекснија. Ради о болести за коју не постоји вакцина, а инфекција код скоро 80 одсто инфицираних протиче без клиничких знакова. Болест се често открије тек када се појаве компликације – цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома. Други значајан проблем је ограничена доступност савремене терапије. Она је уведена у Србији 2018. године, али искључиво за болеснике са цирозом јетре. Став струке је да је неопходно лечити све инфициране, а у томе клиничари имају подршку Републичке стручне комисије за заразне болести и Министарства здравља, који подржавају ставове да терапија мора бити доступна свим болесницима. Ради се о револуционарној терапији која, први пут у историји медицине, омогућава излечење једне хроничне болести, за само 12 недеља, са успехом преко 95 одсто. Циљ је лечити све болеснике у што ранијој фази болести, чиме се спречава настанак цирозе и карцинома јетре – рекла је проф. др Ивана Милошевић, заменица директора Клинике за инфективне и тропске болести Универзитетског клиничког центра Србије.

Сматра се да је недовољно то што свега петина особа с хепатитис Це вирусном инфекцијом буде откривено. Такође, стигма која прати ову дијагнозу дубоко је укорењена и доводи до тога да се пацијенти крију, а то даје лажну слику да их нема.

– Потребно је афирмисати тестирања „ризичних група” за ову инфекцију. Исто тако морало би бити побољшано информисање о начину ширења хепатитиса Це, с нагласком о неопходности контакта с крвљу заражене особе јер се тако ова болест преноси, а не разговором, руковањем или грљењем – објаснио је проф. др Томислав Преведен, председник Удружења инфектолога Србије.

У свету вирусни хепатитиси се налази на другом месту свих заразних болести, одмах иза туберкулозе, а девет пута су учесталији од ХИВ инфекције. Годишње се региструју три милиона новоинфицираних особа.