Годфрију предат „кључ” српско- америчког поверења

Поводом обележавања 140 година српско-америчких дипломатских односа, јуче је у Народној скупштини Србије, на дан када се вијорила српска застава на Белој кући, далеке 1918. године, представљено посебно издање „Добровољачког гласника”, посвећено Србима и Американцима.

Овај гласник излази од 1928. као најстарије гласило ветерана Србије. Уредници гласника су Давид Вујић, председник емеритус Тесла фондације из САД, последњи од „Сербо 7” Насиног пројекта „Аполо 11”, и амбасадор др Љиљана Никшић, а издавач Лазар Косановић, један од потомака Николе Тесле и в. д. председника најстаријег Удружења ратних добровољаца Србије које је формирано 1903. године, а чији је први члан био краљ Петар Први Ослободилац.

Председник Народне скупштине Ивица Дачић нагласио је да Срби и Американци имају богату традицију сарадње и да је највећи део те дуге традиције био обележен савезништвом и пријатељством.

Амбасадор Љиљана Никшић је подсетила на податак да 1868. године, одлазећи из Букурешта, конзул САД Луј Чепкеј није имао коме привремено да преда конзулат САД. Влада САД је сугерисала да га преда конзулу Швајцарске, али пошто ова у то време није имала конзула у Румунији, он је одлучио да до доласка новог америчког конзула интересе његове земље заступа конзул Србије Коста Магазиновић. Оставио му је имовину и кључ од дипломатског сефа са свим поверљивим документима. То је, како је истакнуто, дипломатски гест поверења за памћење да представник једне земље служи као отправник послова друге државе с којом нема ни службене дипломатске односе.

Симболичан „кључ поверења” амбасадору САД Ентонију Годфрију јуче је уручило троје најбољих студената Београдског универзитета: Марија Солујић, Лука Милошевић и Миња Муцић, сви рођени у години бомбардовања 1999, а амбасадор треба да га преда америчком државном секретару Ентонију Блинкену.

Годфри је рекао да наше партнерство стоји на чврстим темељима, заједничким интересима и међусобном поштовању. Говорио је о томе да смо током заједничке историје делили исте вредности. Истакао је, између осталог, да се радује наставку заједничког пута и да је импресиониран напретком Србије у економском плану.

Студенти су потом узели реч у скупштини.

– Студент сам треће године Правног факултета. Стојим пред вама данас јер сам имао среће да се родим само дан након што је на путу ка породилишту погођен Генералштаб Војске РС. Јесте, рођен сам под бомбама. Та чињеница определила је да свој пут усмерим на област међународног права зашто што чврсто верујем у силу права, а не право силе. Сваког 24. марта питам се зашто и како смо ми, Срби и Американци, успели да скренемо с пута традиционалног пријатељства. Можда зато што нисмо неговали културно наслеђе наших предака и нисмо имали новог Пупина нити Вудроа Вилсона да саслуша Теслин народ – рекао је Лука Милошевић.

Он је разговарао с Вукашином Пивачем, из генерације 1999, који је тренутно на Универзитету „Џорџ Вашингтон” у Вашингтону, да у овој години, када се обележава и 245 година независности САД, направе заједничко студентско такмичење у дебати о Србима и Американцима и да ти млади људи успоставе мостове разумевања и „Пупинове калеме пријатељства” након 22 године од бомбардовања.

У „Добровољачком гласнику” читалац налази и податак да је политичар, председник Српске краљевске академије и оснивач Народне банке, а 1881. у функцији министра иностраних дела, Чедомиљ Мијатовић тада потписао с америчким дипломатом Јуџином Скајлером Трговински споразум. Сви чланови овог уговора писани су у духу економског либерализма и заснивали су се на клаузули највећег повлашћења и реципроцитета.

„Гласник” подсећа и да је Честер Артур, 21. председник САД, обавестио краља Милана Обреновића да је одредио Јуџина Скајлера да буде први амерички дипломатски представник у Србији у рангу министра резидента и генералног конзула 1882. године.

А Љубомир Михајловић био је први српски посланик у САД на резиденцијалној основи. „Гласник” доноси и периодизацију односа Србије и САД према мандатима америчких председника, као и бројне друге везе двеју држава.

Ове године, подсетимо, одржане су четири конференције – „Срби и Американци – 140 година касније”, „Срби и Американци, раме уз раме у Великом рату – један датум, две заставе, два народа”, „Од Халијард операције у Другом светском рату до ’Ваздушне кампање’ 1999. године – научене лекције” и „Српско-амерички односи у 21. веку (лобирање за пријатељство у релевантним америчким институцијама)”. У њима су узели учешће потомци Тесле, Пупина, војводе Степе Степановића, дипломате др Славка Грујића, Милунке Савић, научници, дијаспора.

Јучерашњи догађај организовали су Посланичка група пријатељства са САД, Удружење ратних добровољаца 1912–1918. и Удружење знаменитих српских дипломатских породица.