Вртна соба

Ја немам врт, али као да га имам. А ево како. Са мог прозора, тачније речено са места на којем за столом радим, види се леп, комшијски врт. То је мали, ограничен, градски врт, али ипак – врт! Са рунделом од шимшира, ниским ружама и ружама пузавицама полеглим по бршљану високог калкана, са кактусима и палмама, високим дрвећем и бујним крошњама. Од њега ме дели уска улица – коловоз са тротоарима – али положај одакле гледам у врт је такав да се улица не види – линија парапета мог прозора поклапа се са линијом доњег дела вртне ограде, па је тако илузија да је врт тик пред мојом собом – потпуна. Захваљујући законима перспективе – незаобилазном оруђу сваког архитекте – и углу посматрања, могуће је да видите оно што није и да не видите оно што јесте. Тако ја, и јесам и нисам у врту, али више јесам, јер умем у њега да гледам. „Каквог ли уживања шетати вртом” – писао је кинески песник Кси Канг, „пролазим Бесконачношћу...”

Врт је симбол земаљског и слика небеског раја. Стари Египћани волели су вртове са цветним гајевима и базенима, па су их зато неговали и сликали на зидовима својих палата. За старе Грке, врт је био симбол вечне плодности, место свадбених свечаности, а пре свега место за уживање (чије су привлачности открили у Азији за време освајања Александра Великог). Чувени римски вртови били су прелепи, мада донекле извештачени, јер су у њима биле грађевине, скулптуре, степенице, извори, пећине, чесме, водоскоци... уз бујно шаренило вегетације подређене вољи човечијој. На Далеком истоку, врт је свет у малом, али и повратак природе у првобитно стање, средиште света и врата неба. Персијски вртови нешто су посебно, средишња тема њихове визије света, њихове поезије и музике, вечна тема уткана у њихове надалеко чувене тепихе.

Наравно, сваком врту потребан је баштован, а најбољи међу њима био је и остао „Градинар” Рабидранта Тагоре. О врту који сањате можете писати и певати, можете га сликати. Али са вртом који имате, морате другачије. Морате о њему бринути, превасходно рукама, алатом и средствима, морате га окопавати, садити и пресађивати, чистити од корова, заливати, бранити од штеточина. Врт није исто што и мала цветна оаза у жардињери на балкону или тераси, његова земља тражи да буде укроћена. Понекад он преживи олују, понекад плаче од превелике кише или вапије за помоћ од немилосрдне жеге. Нема лепог врта без много озбиљног рада удруженог или са љубављу домаћина или са знањем баштована – професионалца.

Шта да радите ако немате ни врт, ни терасу, ни балкон, ни прозор сличан моме, а волите биљке? Идите у парк или – негујте бонсаи.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs