Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Олуја, време истине

Морамо да се за истину боримо, да истину говоримо, да чувамо и негујемо сећање на све оне који су за истину дали своје животе и да не дозволимо да историјске чињенице буду подложне негирању и ревизији, чиме се не само истина фалсификује, већ се и сви страдали, симболички, поново убијају
(Фотодокументација „Политике”)

У Републици Хрватској и ове године 5. август биће прослављен као Дан победе и домовинске захвалности, док ће у Републици Србији и Републици Српској 4. август бити обележен као Дан жалости и сећања на невино страдале и протеране у војно-полицијској акцији хрватских оружаних снага под називом „Олуја”, која се одвијала у периоду од 4. до 7. августа 1995. године.

О истој ствари различито говоримо, исте догађаје различито описујемо и тумачимо, за исте историјске чињенице имамо другачије, међусобно супротстављене, разлоге, поводе, мотиве, оправдања и оптужбе. Једни славе, а други жале због тога у чему су и једни други (свако на свој начин и сходно улози коју су му околности намениле) учествовали и свако има само своју истину, за коју је убеђен да је једино она исправна, једино она објективна, једино она валидна.

Истину која је, тврди се, баш и само једна, и једина, таква да је доказива и, у крајњем – доказана, пред судом, и то сваким судом – и оним Божјим и пред судом историје, али и пред оним људским, оличеним у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, који је у свом другостепеном поступку утврдила да, формалноправно посматрано, кривих за оно што се српском народу у Хрватској догодило тих дана августа 1995. године – нема!

Оставимо суд историје историчарима и времену које долази, генерацијама које стасавају и које ће из неке друге, мање острашћене и субјективне перспективе, без спољашњих, политичких и свих других утицаја, ваљда реално и непристрасно (по било ком основу) моћи да процене и оцене чињенице у вези с догађајима о којима говоримо.

Божји суд и његова, Божја, правда ионако су по свему ван људских моћи и одувек се утврђивала и спроводила само по Његовом примислу и Његовим старањем, у време и на начин на који Он то одреди, бар за оне који су верујући.

Људски суд, међутим, успостављен је због тога да би објективно, праведно, на међународном праву засновано, судио и пресудио о људским, овоземаљским стварима и пословима (у које, нажалост, спадају и оружани сукоби) на подручју бивше СФРЈ. Тај и, требало би, такав, руковођен тим принципима, суд првостепеном пресудом утврдио је кривицу неких, и изрекао временске казне.

Затим је, по жалбама осуђених, у другом степену, те пресуде поништио и пресудио да нико није крив за око 2.000 убијених цивила током и након „Олује”, као и да нико није крив за прогон и протеривање око 250.000 Срба из њихових домова и с територије на којој су вековима живели, иако је у оба поступка утврђено да је злочина било.

Тај и такав суд није се бавио догађајима који су налик овима из „Олује”, а који су се одиграли 1. и 2. маја 1995. године, када су у сличној оружаној акцији, под називом „Бљесак”, на територији западне Славоније убијена 253 цивила (од чега 57 жена и деветоро деце) и протерано око 20.000 Срба. Тај и такав суд није се бавио ни систематским, организованим и координираним спаљивањем и минирањем српских кућа на територијама које су хрватске оружане снаге „ослободиле” у овим акцијама. Тај и такав суд јесте утврдио да су се током и након „Олује” догодили злочини који би могли имати елементе геноцида, али да није могуће доказати оно што ратни злочин правно квалификује као злочин геноцида – намеру да се геноцид почини – те је стога констатовано, и пресуђено, да злочина јесте било, али да за њих нема одговорних у хрватском политичком и војном врху.

Тај и такав суд је, с друге стране, српске политичаре и војне команданте осудио на преко 1.000 година затвора и неколико доживотних робија (укључујући и последњу такву пресуду, генералу Ратку Младићу, којом је проглашен кривим за злочин геноцида на територији Сребренице) јер – очигледно је, такав се закључак логично намеће, о њему сведоче пресуде суда – Срби су криви и када се бране, Срби не могу бити жртве, тако да за злочине над српским народом (којих је, по тврдњама тог и таквог суда, било) нико није крив, бар у оном формалноправном смислу.

Да ставимо овде тачку и све ово што је речено препустимо и оним другим, већ помињаним судовима, али и савести оних који су у тим догађајима учествовали, као и савести и осећају части оних који су о њима пресуђивали – верујући у ону народну Бог је спор, али достижан и уздајући се у то да је време најбољи судија и да истина и правда увек на крају побеђују.

Српска историја је препуна различитих искушења, трагичних догађаја и великих патњи, али и неправди које су према српском народу чињене. У свим тим догађајима учествовали смо (некад – зато што смо ми то хтели и желели, вођени идејом слободе, чешће – зато што смо морали и били принуђени, бранећи се) не штедећи се, без обзира на жртве и увек на страни која се борила за истину, правду, слободу, једнакост и мир међу народима. Било је, истине ради, међу нама и оних који су својим чињењем, укључујући и злочињење, или својим нечасним поступањем, ту нашу истинску и делима доказану посвећеност универзалним људским и цивилизацијским вредностима укаљали, али они имају своје име и презиме и своју личну, појединачну, одговорност за учињено – за шта смо им, неретко, и ми, и као народ и као држава, судили и пресудили.

Историја је наука која се бави прошлошћу, у којој проучава и објашњава свеукупност друштвених односа, околности, разлога, повода и последица одређених историјских догађаја – и она је о много чему изрекла свој суд, изриче га и данас, као што ће, верујем, то чинити и у будућности, објективно и непристрасно, с дистанцом и без икаквих утицаја.

Време те објективне, историјске, истине о догађајима о којима је било речи, дакле – тек долази.

Оно што ми можемо, заправо оно што ми морамо да учинимо, у очекивању тог времена истине, јесте да се за истину боримо, да истину говоримо, да чувамо и негујемо сећање на све оне који су за истину дали своје животе и да не дозволимо – без обзира на све притиске, понуде или условљавања – да историјске чињенице буду подложне негирању и/или злонамерној ревизији, чиме се не само истина фалсификује већ се и сви страдали, симболички, поново убијају.

Такође, док чекамо то, будуће, време – време истине – не смемо дозволити да нам прошлост и њени догађаји буду кочница, да нам бивше трајно удаљи и (у суштини) одузме будуће.

Не смемо дозволити да нам митови прошлости, и ментално и свако друго робовање њима, буду план и програм, буду визија, да нам неправде које су нам (у)чињене постану разлог за мржњу и жељу за некаквом осветом, као доминантним мотивима за свако наше будуће делање.

Не живи се од прошлости, али се сада, данас, и живи и ради – за будућност. Не само нашу него и будућност наших потомака, потомака сваке од страна које су учествовале у догађајима из августа 1995, па чак и потомака оних који су о тим догађајима судили, и пресудили.

Та будућност је, упркос свему, упркос нама самима, и какви смо били и какви данас јесмо – заједничка јер је једино као таква уопште и могућа. Утолико пре је потребно да све наше напоре усмеримо на то да будуће време буде и време истине.

Члан Председништва Српске напредне странке

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
И Краљевина СХС 1918 и нова Југославија 1943, су биле резултат вековне тежње Срба и других Јужних Словена да заједно и слободно живе у својој држави. Нажалост, комунисти су, по угледу на СССР, створили 6 република, чији су руководиоци, да би задржали власт и част, ширили (и настављају да шире) СВОЈЕ ИСТИНЕ.
Lazar
Државне пропаганде у Србији и Хрварској су, свака на својој територији, пласирале СВОЈУ ИСТИНУ. Тако да имамо две различите истине : српску и хрватску.
Где ви то можете чути српску?
Још 1992, после саопштења из Книна, Д. Ћосић бележи: "Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (14.10.1992, Пишчеви записи). Срби нису знали чак ни које су Срби.
Карађорђевo
По попису 1991. у Хрватској је било 11 општина са апсолутном српском већином (75,7%, површине 7.171 км2). То је и обухваћено планом З-4. У БиХ 14 са апсолутном хрватском (76,6%, 5.089 км2) (према подацима са сајта РЗС).
Filip Cosopt
@Trifun Pročitajte priopćenje Stranka slobode i pravde (SSP) vezano uz vojno-redarstvenu operaciju Oluja. A za sve ostale upite o stradavanju Hrvata s područja tzv Krajine pogledajte dokumentarne filmove 1991-1995.
Раде Ковачевић
Српски народ у Хрватској током 20. века де факто је уништен: системским геноцидом и испланираним етничким чишћењем. Масе мобилисане за овај историјски циљ Хрватске инструментализоване су усташком шовинистичком и расистичком идеологијом. Истом оном којом је Фрањо Туђман, први после Анте Павелића, на хрватским трибинама, почетком деведесетих, јавно и експлицитно проговорио. У Југославији, обележеној неизлечивим раздором, у једнополарном свету, ништа није могло зауставити надолазећу пропаст.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.