Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oluja, vreme istine

Moramo da se za istinu borimo, da istinu govorimo, da čuvamo i negujemo sećanje na sve one koji su za istinu dali svoje živote i da ne dozvolimo da istorijske činjenice budu podložne negiranju i reviziji, čime se ne samo istina falsifikuje, već se i svi stradali, simbolički, ponovo ubijaju
(Фотодокументација „Политике”)

U Republici Hrvatskoj i ove godine 5. avgust biće proslavljen kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, dok će u Republici Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust biti obeležen kao Dan žalosti i sećanja na nevino stradale i proterane u vojno-policijskoj akciji hrvatskih oružanih snaga pod nazivom „Oluja”, koja se odvijala u periodu od 4. do 7. avgusta 1995. godine.

O istoj stvari različito govorimo, iste događaje različito opisujemo i tumačimo, za iste istorijske činjenice imamo drugačije, međusobno suprotstavljene, razloge, povode, motive, opravdanja i optužbe. Jedni slave, a drugi žale zbog toga u čemu su i jedni drugi (svako na svoj način i shodno ulozi koju su mu okolnosti namenile) učestvovali i svako ima samo svoju istinu, za koju je ubeđen da je jedino ona ispravna, jedino ona objektivna, jedino ona validna.

Istinu koja je, tvrdi se, baš i samo jedna, i jedina, takva da je dokaziva i, u krajnjem – dokazana, pred sudom, i to svakim sudom – i onim Božjim i pred sudom istorije, ali i pred onim ljudskim, oličenim u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, koji je u svom drugostepenom postupku utvrdila da, formalnopravno posmatrano, krivih za ono što se srpskom narodu u Hrvatskoj dogodilo tih dana avgusta 1995. godine – nema!

Ostavimo sud istorije istoričarima i vremenu koje dolazi, generacijama koje stasavaju i koje će iz neke druge, manje ostrašćene i subjektivne perspektive, bez spoljašnjih, političkih i svih drugih uticaja, valjda realno i nepristrasno (po bilo kom osnovu) moći da procene i ocene činjenice u vezi s događajima o kojima govorimo.

Božji sud i njegova, Božja, pravda ionako su po svemu van ljudskih moći i oduvek se utvrđivala i sprovodila samo po Njegovom primislu i Njegovim staranjem, u vreme i na način na koji On to odredi, bar za one koji su verujući.

Ljudski sud, međutim, uspostavljen je zbog toga da bi objektivno, pravedno, na međunarodnom pravu zasnovano, sudio i presudio o ljudskim, ovozemaljskim stvarima i poslovima (u koje, nažalost, spadaju i oružani sukobi) na području bivše SFRJ. Taj i, trebalo bi, takav, rukovođen tim principima, sud prvostepenom presudom utvrdio je krivicu nekih, i izrekao vremenske kazne.

Zatim je, po žalbama osuđenih, u drugom stepenu, te presude poništio i presudio da niko nije kriv za oko 2.000 ubijenih civila tokom i nakon „Oluje”, kao i da niko nije kriv za progon i proterivanje oko 250.000 Srba iz njihovih domova i s teritorije na kojoj su vekovima živeli, iako je u oba postupka utvrđeno da je zločina bilo.

Taj i takav sud nije se bavio događajima koji su nalik ovima iz „Oluje”, a koji su se odigrali 1. i 2. maja 1995. godine, kada su u sličnoj oružanoj akciji, pod nazivom „Bljesak”, na teritoriji zapadne Slavonije ubijena 253 civila (od čega 57 žena i devetoro dece) i proterano oko 20.000 Srba. Taj i takav sud nije se bavio ni sistematskim, organizovanim i koordiniranim spaljivanjem i miniranjem srpskih kuća na teritorijama koje su hrvatske oružane snage „oslobodile” u ovim akcijama. Taj i takav sud jeste utvrdio da su se tokom i nakon „Oluje” dogodili zločini koji bi mogli imati elemente genocida, ali da nije moguće dokazati ono što ratni zločin pravno kvalifikuje kao zločin genocida – nameru da se genocid počini – te je stoga konstatovano, i presuđeno, da zločina jeste bilo, ali da za njih nema odgovornih u hrvatskom političkom i vojnom vrhu.

Taj i takav sud je, s druge strane, srpske političare i vojne komandante osudio na preko 1.000 godina zatvora i nekoliko doživotnih robija (uključujući i poslednju takvu presudu, generalu Ratku Mladiću, kojom je proglašen krivim za zločin genocida na teritoriji Srebrenice) jer – očigledno je, takav se zaključak logično nameće, o njemu svedoče presude suda – Srbi su krivi i kada se brane, Srbi ne mogu biti žrtve, tako da za zločine nad srpskim narodom (kojih je, po tvrdnjama tog i takvog suda, bilo) niko nije kriv, bar u onom formalnopravnom smislu.

Da stavimo ovde tačku i sve ovo što je rečeno prepustimo i onim drugim, već pominjanim sudovima, ali i savesti onih koji su u tim događajima učestvovali, kao i savesti i osećaju časti onih koji su o njima presuđivali – verujući u onu narodnu Bog je spor, ali dostižan i uzdajući se u to da je vreme najbolji sudija i da istina i pravda uvek na kraju pobeđuju.

Srpska istorija je prepuna različitih iskušenja, tragičnih događaja i velikih patnji, ali i nepravdi koje su prema srpskom narodu činjene. U svim tim događajima učestvovali smo (nekad – zato što smo mi to hteli i želeli, vođeni idejom slobode, češće – zato što smo morali i bili prinuđeni, braneći se) ne štedeći se, bez obzira na žrtve i uvek na strani koja se borila za istinu, pravdu, slobodu, jednakost i mir među narodima. Bilo je, istine radi, među nama i onih koji su svojim činjenjem, uključujući i zločinjenje, ili svojim nečasnim postupanjem, tu našu istinsku i delima dokazanu posvećenost univerzalnim ljudskim i civilizacijskim vrednostima ukaljali, ali oni imaju svoje ime i prezime i svoju ličnu, pojedinačnu, odgovornost za učinjeno – za šta smo im, neretko, i mi, i kao narod i kao država, sudili i presudili.

Istorija je nauka koja se bavi prošlošću, u kojoj proučava i objašnjava sveukupnost društvenih odnosa, okolnosti, razloga, povoda i posledica određenih istorijskih događaja – i ona je o mnogo čemu izrekla svoj sud, izriče ga i danas, kao što će, verujem, to činiti i u budućnosti, objektivno i nepristrasno, s distancom i bez ikakvih uticaja.

Vreme te objektivne, istorijske, istine o događajima o kojima je bilo reči, dakle – tek dolazi.

Ono što mi možemo, zapravo ono što mi moramo da učinimo, u očekivanju tog vremena istine, jeste da se za istinu borimo, da istinu govorimo, da čuvamo i negujemo sećanje na sve one koji su za istinu dali svoje živote i da ne dozvolimo – bez obzira na sve pritiske, ponude ili uslovljavanja – da istorijske činjenice budu podložne negiranju i/ili zlonamernoj reviziji, čime se ne samo istina falsifikuje već se i svi stradali, simbolički, ponovo ubijaju.

Takođe, dok čekamo to, buduće, vreme – vreme istine – ne smemo dozvoliti da nam prošlost i njeni događaji budu kočnica, da nam bivše trajno udalji i (u suštini) oduzme buduće.

Ne smemo dozvoliti da nam mitovi prošlosti, i mentalno i svako drugo robovanje njima, budu plan i program, budu vizija, da nam nepravde koje su nam (u)činjene postanu razlog za mržnju i želju za nekakvom osvetom, kao dominantnim motivima za svako naše buduće delanje.

Ne živi se od prošlosti, ali se sada, danas, i živi i radi – za budućnost. Ne samo našu nego i budućnost naših potomaka, potomaka svake od strana koje su učestvovale u događajima iz avgusta 1995, pa čak i potomaka onih koji su o tim događajima sudili, i presudili.

Ta budućnost je, uprkos svemu, uprkos nama samima, i kakvi smo bili i kakvi danas jesmo – zajednička jer je jedino kao takva uopšte i moguća. Utoliko pre je potrebno da sve naše napore usmerimo na to da buduće vreme bude i vreme istine.

Član Predsedništva Srpske napredne stranke

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
И Краљевина СХС 1918 и нова Југославија 1943, су биле резултат вековне тежње Срба и других Јужних Словена да заједно и слободно живе у својој држави. Нажалост, комунисти су, по угледу на СССР, створили 6 република, чији су руководиоци, да би задржали власт и част, ширили (и настављају да шире) СВОЈЕ ИСТИНЕ.
Lazar
Државне пропаганде у Србији и Хрварској су, свака на својој територији, пласирале СВОЈУ ИСТИНУ. Тако да имамо две различите истине : српску и хрватску.
Где ви то можете чути српску?
Још 1992, после саопштења из Книна, Д. Ћосић бележи: "Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (14.10.1992, Пишчеви записи). Срби нису знали чак ни које су Срби.
Карађорђевo
По попису 1991. у Хрватској је било 11 општина са апсолутном српском већином (75,7%, површине 7.171 км2). То је и обухваћено планом З-4. У БиХ 14 са апсолутном хрватском (76,6%, 5.089 км2) (према подацима са сајта РЗС).
Filip Cosopt
@Trifun Pročitajte priopćenje Stranka slobode i pravde (SSP) vezano uz vojno-redarstvenu operaciju Oluja. A za sve ostale upite o stradavanju Hrvata s područja tzv Krajine pogledajte dokumentarne filmove 1991-1995.
Раде Ковачевић
Српски народ у Хрватској током 20. века де факто је уништен: системским геноцидом и испланираним етничким чишћењем. Масе мобилисане за овај историјски циљ Хрватске инструментализоване су усташком шовинистичком и расистичком идеологијом. Истом оном којом је Фрањо Туђман, први после Анте Павелића, на хрватским трибинама, почетком деведесетих, јавно и експлицитно проговорио. У Југославији, обележеној неизлечивим раздором, у једнополарном свету, ништа није могло зауставити надолазећу пропаст.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.