Суђење стогодишњем чувару нацистичког логора

Кривично гоњење последњих живих злочинаца Трећег рајха још није окончано. Тако, након више од седам деценија од Нирнбершког процеса, многи и даље успешно избегавају суђење проводећи мирно последње дане. Многи су, међутим, смрт дочекали без судске пресуде, док стогодишњи чувар из Захсенхаузена вешто избегава и смрт, а донедавно и суд. Правда ће у његовом случају, можда бити донекле задовољена, захваљујући само томе што је дочекао дубоку старост.

Ако поживи до јесени, биће гоњен пред судом у граду Неурупину због саучесништва у случају 3.500 убистава у нацистичком концентрационом кампу у близини Берлина. Стогодишњи чувар, чије име немачки медији нису објавили, јер то у овој етапи процеса није дозвољено, радио је у логору од 1942. до 1945. године, где је било, према званичним подацима, затворено око 200.000 и убијено између 20.000 и 30.000 људи.

Због година и здравственог стања, окривљени ће се на суђењу које почиње у октобру, појављивати у судници од два до највише два и по сата дневно. Зашто му се није судило у далекој прошлости и у пуној животној снази излишно је и питати. Број осумњичених за нацистичке злочине се смањује. Време чини своје, а у понеким случајевима их стигне и рука правде. Тужиоци и даље покушавају да на оптуженичку клупу сместе појединце. Пре десет година је отворен пут до већег броја кривичних гоњења јер је рад у концентрационом логору први пут постављен као основа за кривицу без доказа о конкретном злочину.

До сада здравље тешко да је послужило покојег заробљеника логора који је успео да преживи деловање чувара коме ће се ускоро судити. Захсенхаузен је био нацистички концентрациони логор у Оранијенбургу, где су првенствено слати политички затвореници, и то од 1936. до маја 1945. У њему су скончали совјетски ратни заробљеници. Простор у којем су умирали од исцрпљености, неухрањености, болести, мучења и иживљавања или бруталних медицинских експеримената данас је музеј.

Тек пре четири године судило се и некадашњем болничару и чувару Аушвица Хуберту Цафкеу. Он је био у Аушвицу годину дана и за то време је тамо стигло 14 возова са затвореницима. Оптужница против њега је одбачена јер је због деменције био неспособан за суђење. Пре три године је покренуто суђење и чувару у концентрационом логору Штутхоф. Оптужени Јохан Ребоген, бивши припадник СС јединице, изведен је пред суд у 94. години.

Након дуге борбе за депортацију из САД у Немачку је 2018. године стигао и Јакив Палиј, нацистички сарадник који је служио у озлоглашеној СС јединици као стражар. Тада 95-годишњи Палиј проглашен је и последњим нацистичким сарадником који је живео у САД. Због њега су у Квинсу у Њујорку, где је боравио, организовани и протести. Кад је напокон депортован, из Беле куће су саопштили да је као оружани стражар имао важну улогу у осмишљавању уништења Јевреја. Захвалност за његово појављивање у Немачкој јавно је упућивана Доналду Трампу и Ангели Меркел.

Америка је 2009. депортовала и најозлоглашенијег чувара Џона Демјањука, који је потом осуђен за 28.000 убистава на Собибору. У логорима смрти на Собибору, Треблинки и Белзецу стражари су били цивили из подручја где се налазио тренинг камп Травники СС у Пољској, у којем су они, као и Палиј, обучавани. Демјањуку је одређена затворска казна, али је умро чекајући одлуку на жалбу.

Од формирања Аушвица је прошла 81 година. Тада је у њега стигло првих 728 затвореника, пољских припадника покрета отпора, већином мушкараца млађих од 30 година, студената, док су они који су их тамо држали на нишану били немачки криминалци које је СС допремио из логора Заксенхаузен. Прошло је и 85 година откако је формиран Заксенхаузен. У њему је званично на монструозан начин одузето око 30.000 живота. До пре десет година судови су захтевали доказе о директној умешаности бивших СС стражара у злочине.