„Бретон Вудс” доштампава 650 милијарди долара

Борд гувернера Међународног монетарног фонда (ММФ) објавио је у понедељак да највећи западни институционални зајмодавац од 23. августа улази у нову фазу борбе против глобалних финансијских и економских последица пандемије короне.

Одлуком Борда у Вашингтону, ММФ је одлучио да обезбеди четврту и до сада највећу алокацију Специјалних средстава вучења (валута Фонда размењива за доларе, евре, јене, фунте и јуане) у својој историји, и то у износу од 650 милијарди долара.

Механизам СДР, за реаговање у великим кризама, ММФ је установио 1969. године, да би последњи пут био уведен 2009. године, у јеку највеће финансијске и глобалне економске кризе од Другог светског рата. Том приликом, пре 12 година, ММФ је чланству понудио СДР у износу од 250 милијарди долара. Поређења ради, глобални БДП је 2009. године опао за само 0,1 одсто, док је пандемија у 2020. изазвала контракцију светске економије од око 4,4 одсто и пораст збирних дугова за 4,9 билиона долара. Пандемија је према лањским проценама ММФ-а изазвала највећу привредну и финансијску кризу од Велике депресије тридесетих година прошлог века.

Тим поводом институција „Бретон Вудс” дуже од годину дана разматра како да буде од користи најсиромашнијим земљама и онима у развоју, за које се зна да су здравствено и економски погођене ширењем короне.

Раније деловање ММФ-а овим поводом спречио је вето администрације Доналда Трампа (САД према текућем устројству институције „Бретон Вудс” поседује 17 одсто гласачких права). Смена у Белој кући и подршка америчког председника Џозефа Бајдена и Џенет Јелен, нове америчке министарке финансија, подстакли су најновију инцијативу ММФ-а. Деликатни „детаљ” о рекордним издвајањима ММФ-а у вези је с устројством те институције. Наиме, најбогатије чланице и у јеку пандемије од ММФ-а могу имати највећу новчану корист.

„Алокација, која представља форму страних девизних резерви, еквивалентна је новодоштампаном новцу који ће бити стављен на располагање свим чланицама (има их 190), сходно њиховом доприносу глобалној економији, истиче лондонски „Фајненшал тајмс”. У преводу, сума од 650 милијарди долара из касе ММФ-а биће доступна чланству сходно њиховој постојећој квоти учешћа у фонду. Тако ће Америци бити доступно 17 одсто нових СДР, групацији Седам развијених држава Запада 44 одсто суме, а свим високоразвијеним државама збирно – 58 одсто.

Пред Кином ће се наћи могућност да користи шест одсто нових СДР, средње развијене земље дочекаће 33 одсто, док је за 70 држава с ниским приходима и 1,2 милијарде становника преостало само 3,2 одсто нових СДР. Јужноафрички председник Сирил Рамапоза критиковао је јуче овакав ММФ-ов мозаик расподеле новца у невољи примедбом да је Африци требало обезбедити макар четвртину нових СДР.

Вођен оценом Кристалине Георгијеве, извршне директорке ММФ-а, да се свет с короном нашао на „опасном раскршћу путева” богатог и сиромашнијих делова света, Борд гувернера ММФ-а увео је новину у случају „СДР 650”. Овог пута СДР су обезбеђена без уобичајених строгих условљавања која прате финансијске аранжмане држава с ММФ-ом.

Георгијева је јуче најавила да ће ММФ ући у нови круг консултација са чланством не би ли се изнашле „изводљиве опције” да богатије крило најсиромашнијима уступи свој удео у најновијем спасилачком механизму „Бретон Вудса”. Хоће ли најјаче економије света убогим државама донирати СОС новац који им припада по правилнику ММФ-а, за сада је загонетка.