„Breton Vuds” doštampava 650 milijardi dolara

Bord guvernera Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavio je u ponedeljak da najveći zapadni institucionalni zajmodavac od 23. avgusta ulazi u novu fazu borbe protiv globalnih finansijskih i ekonomskih posledica pandemije korone.

Odlukom Borda u Vašingtonu, MMF je odlučio da obezbedi četvrtu i do sada najveću alokaciju Specijalnih sredstava vučenja (valuta Fonda razmenjiva za dolare, evre, jene, funte i juane) u svojoj istoriji, i to u iznosu od 650 milijardi dolara.

Mehanizam SDR, za reagovanje u velikim krizama, MMF je ustanovio 1969. godine, da bi poslednji put bio uveden 2009. godine, u jeku najveće finansijske i globalne ekonomske krize od Drugog svetskog rata. Tom prilikom, pre 12 godina, MMF je članstvu ponudio SDR u iznosu od 250 milijardi dolara. Poređenja radi, globalni BDP je 2009. godine opao za samo 0,1 odsto, dok je pandemija u 2020. izazvala kontrakciju svetske ekonomije od oko 4,4 odsto i porast zbirnih dugova za 4,9 biliona dolara. Pandemija je prema lanjskim procenama MMF-a izazvala najveću privrednu i finansijsku krizu od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka.

Tim povodom institucija „Breton Vuds” duže od godinu dana razmatra kako da bude od koristi najsiromašnijim zemljama i onima u razvoju, za koje se zna da su zdravstveno i ekonomski pogođene širenjem korone.

Ranije delovanje MMF-a ovim povodom sprečio je veto administracije Donalda Trampa (SAD prema tekućem ustrojstvu institucije „Breton Vuds” poseduje 17 odsto glasačkih prava). Smena u Beloj kući i podrška američkog predsednika Džozefa Bajdena i Dženet Jelen, nove američke ministarke finansija, podstakli su najnoviju incijativu MMF-a. Delikatni „detalj” o rekordnim izdvajanjima MMF-a u vezi je s ustrojstvom te institucije. Naime, najbogatije članice i u jeku pandemije od MMF-a mogu imati najveću novčanu korist.

„Alokacija, koja predstavlja formu stranih deviznih rezervi, ekvivalentna je novodoštampanom novcu koji će biti stavljen na raspolaganje svim članicama (ima ih 190), shodno njihovom doprinosu globalnoj ekonomiji, ističe londonski „Fajnenšal tajms”. U prevodu, suma od 650 milijardi dolara iz kase MMF-a biće dostupna članstvu shodno njihovoj postojećoj kvoti učešća u fondu. Tako će Americi biti dostupno 17 odsto novih SDR, grupaciji Sedam razvijenih država Zapada 44 odsto sume, a svim visokorazvijenim državama zbirno – 58 odsto.

Pred Kinom će se naći mogućnost da koristi šest odsto novih SDR, srednje razvijene zemlje dočekaće 33 odsto, dok je za 70 država s niskim prihodima i 1,2 milijarde stanovnika preostalo samo 3,2 odsto novih SDR. Južnoafrički predsednik Siril Ramapoza kritikovao je juče ovakav MMF-ov mozaik raspodele novca u nevolji primedbom da je Africi trebalo obezbediti makar četvrtinu novih SDR.

Vođen ocenom Kristaline Georgijeve, izvršne direktorke MMF-a, da se svet s koronom našao na „opasnom raskršću puteva” bogatog i siromašnijih delova sveta, Bord guvernera MMF-a uveo je novinu u slučaju „SDR 650”. Ovog puta SDR su obezbeđena bez uobičajenih strogih uslovljavanja koja prate finansijske aranžmane država s MMF-om.

Georgijeva je juče najavila da će MMF ući u novi krug konsultacija sa članstvom ne bi li se iznašle „izvodljive opcije” da bogatije krilo najsiromašnijima ustupi svoj udeo u najnovijem spasilačkom mehanizmu „Breton Vudsa”. Hoće li najjače ekonomije sveta ubogim državama donirati SOS novac koji im pripada po pravilniku MMF-a, za sada je zagonetka.