Од 1. октобра и Висока школа ваздухопловних студија на Дорћолу

Досадашњи рекорди за упис у једну од најпопуларнијих средњих школа у Србији, Ваздухопловну академију на београдском Дорћолу, оборени су поново ове године. За улазак на најтраженији смер за будућег техничара ваздушног саобраћаја уместо ранијих 91,65 бодова, при последњем упису била су потребна чак 93 поена, каже за наш лист др Горан Цвијовић, директор школе чији корени сежу до 22. септембра 1924. године. Тада је према идеји Српског инжењерског друштва подигнута школска зграда у Булевару војводе Бојовића у којој је деценијама писана историја српске просвете, индустрије и ваздухопловства.

Од 1. октобра направиће и нови историјски корак у српском образовању, јер ће тада у просторијама ове средњошколске установе почети да ради и Висока школа струковних студија ваздухопловне академије у Београду. Директор Цвијовић каже да је основана одлуком Владе Србије и да ће имати три студијска програма, а више детаља откриће у неком од наредних бројева „Политике”.

Што се тиче престижне средњошколске установе, она је као Ваздухопловна академија почела да ради 2004. године. Пре тога је дуго била техничка школа и носила назив по народном хероју Југославије, свом некадашњем ученику генерал-лајтнанту Петру Драпшину. У Ваздухопловној академији сада се школују упоредо ученици у оквиру шест цивилних и пет војних програма. У првој групи образују авио-техничаре и техничаре који брину о безбедности и спасавању у авио- саобраћају, а у популарнијој, другој групи, између осталог, школују мехатроничаре за радарске и ракетне системе. Улазницу кроз школска врата чини и обавезан пријемни испит на енглеском језику за два профила са двојезичном наставом, aвио-техничар и техничар ваздушног саобраћаја, који је поново најтраженији.

Ова академија важи и за једну од најбољих дуалних образовних установа у Србији, а директор Цвијовић открива да је у току потписивање уговора о реализацији дуалних струковних студија са Агенцијом за контролу летења Србије и Црне Горе СМАТС-ом, националном авио-компанијом „Ер Србија” и немачким гигантом у авио-индустрији „МТУ аеро енџис” који гради фабрику за ремонт авионских мотора у Старој Пазови.

– Најзначајнији датум у нашој школи је 21. децембар 2011. када је она постала овлашћени центар Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја, што је власницима средњошколске дипломе отворило улаз у цео ваздухопловни свет. То значи да када заврше академију ђаци без много муке проналазе посао у организацијама за одржавање, оправку и ремонт ваздухоплова свуда у Европи, каква је и наша „ЈАТ Техника”. Најбитније нам је да, сем што им уливамо практично знање, ђаке усмеравамо да  стасају у добре људе. Многи од њих, пратећи дечје снове, са 15 година напуштају родитељски дом и из целе Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Републике Српске долазе код нас у Београд, ради школовања. То говори и о зрелости и храбрости ове деце. Наставници их уче моралу и етици, тако што се материја на стручним предметима обогаћује примерима из праксе и живота. Указују им да су лаж, превара и подвала недопустиви видови комуникације, како приликом решавања контролних задатака, тако и у међусобном односу. То је најважнији предуслов за школовање квалитетних ваздухопловних кадрова, узимајући у обзир све специфичности које та професија подразумева. Ваздухопловство је професија у којој и најмања грешка може да буде кобна, зато ђаке вежбамо за тимски рад, уважавање и процену туђег става како би читав систем беспрекорно функционисао – објашњава Цвијовић додајући да су емпатија, хуманост и ентузијазам кључне вештине које поштује колектив Ваздухопловне академије.

Наставници ове ђаке, такође, уче да се не стиде да признају грешке, већ траже помоћ и савет, јер сматрају да ће само тако успешно корачати кроз живот, бити пре свега добри себи, па тек онда успешни пилоти, стјуардесе, авио-механичари и инжењери.

Негују сарадњу са европским школама

Сем у земљи, Ваздухопловна академија позната је и на међународној образовној мапи, захваљујући реализацији Европског развојног плана школе, који је и кључни документ њеног дугорочног напретка, каже др Данијела Манић, наставник енглеског језика. Она је и координатор међународне сарадње у академији и наглашава да поменути план остварују спровођењем наставе у европском систему, чиме јачају везу између формалног и неформалног образовања. У оквиру тога годинама већ учествују у десетак европских пројеката у којима су ученици стављени у средиште наставе и стичу вештине које одмах по дипломирању могу практично да примене у послу.

Једна од таквих међународних активности је учешће у Еразмус пројекту Multilingual Aeronautics World, који као партнере у иновацијама повезује италијанску, српску и француску ваздухопловну школу. У оквиру њега ђаци из Србије са вршњацима из Италије и Француске  креирају вишејезични ваздухопловни речник, који је доступан на четири језика у дигиталној верзији на паметном телефону и рачунару.

Ваздухопловна академија била је и део конзорцијума десет европских земаља у пројекту PETALL на ком су сарађивали универзитети и средње школе из тих држава. Португалска Еразмус плус агенција наградила га је као најуспешнији међународни пројекат 2016. године. Ђаци са Дорћола сарађивали су са Универзитетом у Београду, а циљ је био унапређивање наставе страних језика на Старом континенту путем примене Европског референтног оквира за стране језике и нових методологија за њихово учење.

Програм интеркултуралне размене ученика српске академије и ваздухопловне стручне средње школе Istituto Tecnico Aeronautico „Arturo Ferrarin” на Сицилији, траје дуже од пет година и у оквиру ње наши ученици посећују Италију и угошћују њихове ђаке у Београду. Ваздухопловна академија је две године била и домаћин ђака из ваздухопловне школе Lycée „Alexandre Denis” у Француској ради њихове стручне праксе која је обављена у просторијама „ЈАТ Технике”.