Америчка лелујања

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, јула – По обући многих овдашњих девојака никад се не би рекло да су и оне и природа склоне икаквим променама. Које год да је годишње доба, и у ма како различитој прилици се нашле, оне носе – јапанке. „Што слободније ноге, то слободнија особа”, објашњава једна од приврженица те моде. Нарочито јој се свиђа, додаје, што у јапанкама може да мрда стопалима и прстима како јој се прохте, што их ништа не стеже и не фиксира у једном положају… „Флип-флоп”, како овде зову јапанке, уједно је и назив за „лелујаве” карактере. Каже се да је „флип-флоп” особа која се не држи чврсто дате речи, лако мења курс, чији ставови „ландарају”, која се залаже час за једно, час за супротно томе, па да „не можеш да је ухватиш ни за реп, ни за главу”, нити да докучиш чему стварно тежи.

Ово-оно

Такво етикетирање је најразмаханије међу политичарима, поготову у изборној сезони, каква је управо у току, и то за највишу државну дужност. Мало-мало па се председнички кандидати, демократа Барак Обама и републиканац Џон Мекејн, или њихови штабови, „почасте” оптужбама за „флип-флоп”. Те се први „клима” око Ирака, те се други „клати” око глобалног загревања…

Американци, као и други, највише би волели да с лидерима буду „начисто”. Да кад од њих чују „ово”, да не испадне „оно”. Вероватно би и политичари желели „да са свога пута не скрећемо”, али времена су често непредвидљива, као што демонстрирају и не баш прецизне метеоролошке прогнозе.

Управо се проживљава, сматрају поједини хроничари, период највећег „флип-флопа”, уз омасовљење протагониста таквог политичког стила. Свет је, на пример, уздрман ирачким ратом, за који је Бела кућа Џорџа Буша тврдила да га покреће због тамошњег арсенала за масовно уништавање и веза са Ал Каидом, па кад се испоставило да ништа од тога није тачно, с врха је саопштено да су „и Америка и свет безбеднији јер је свргнут (а онда и погубљен) диктатор Садам Хусеин”. Вашингтонски врх је најављивао и бољу опскрбу енергентима из запоседнутог „петролејског елдорада”, да би сада драстично поскупљење нафте правдао „повећањем глобалне тражње” (што јесте тачно, али уз – повећање драме на „проширеном Блиском истоку”).

И сами грађани не могу да избегну „флип-флопирање”. Анкетирани већином кажу и да ће се прекинути „амерички сан” (да свако поколење живи боље него претходно), али и да су „углавном задовољни својим материјалним стањем”. Па и да би волели да се повећају социјална давања, али без повећавања пореза. Као и да им Обама уверљивије нуди жељене промене, али да им је Мекејн мање ризичан…

Зачули су се, у таквим преплитањима, и гласови да „флип-флоп” има добре стране. Без његове специфичне, местимичне примене – сматра коментаторка „Вашингтон тајмса” – не би ни Америка успела да се одговарајуће припреми за одвајање од британске круне и да постане самостална држава. Помињу се и други примери који уверавају да ни овај континент ни свет не би били то што јесу, да није било и дозе – „фолирања” или „ванредних прилагођавања” – мењања позиције према неумољивим околностима.

Доследност је врлина, сложиће се Американци, али… Задртост и неувиђање сопственог застрањивања од реалности је мана, сматрају, често већа од „флип-флопа”. Више им се допадају партнери који се понашају у складу са изјавом чувеног енглеског економисте (из прве половине прошлог века) Џона Мајнарда Кејнса „Кад се промене чињенице, ја променим мишљење”, него они који поступају по изреци „Ако чињенице одударају од мог мишљења, утолико горе по чињенице”.

Не свиђа им се, кажу, кад се неки од „кројача” домаћих и туђих судбина држи „као пијан плота” линије коју је зацртао. Посредно се у ту верзију убацио коментатор „Вашингтон поста”: усудио се да у земљи прилично разрађене контроле конзумације алкохола полемише с квалификацијом листа „Инвесторс бизнис дејли” да је „пиво несуштинска роба”.

Преобување службеница

Управо је лето, наставља, и тешко га је издржати без тог напитка. И не само то: „Без пива не би било ни наше цивилизације”, написао је, уз позивање на дело писца овдашње „популарне науке” Стивена Џонсона. „Трагање за незагађеном пијаћом водом старо је колико и цивилизација, а решење је нађено у пијењу алкохола… због његових антибактеријских својстава”, цитат је из те књиге, у којој се говори о прошлим временима, када је „било боље умрети од цирозе јетре у (својим) четрдесетим него од дизентерије у двадесетим годинама”.

Аутор не заступа, наравно, алкохолисање. „Само” је хтео, наводи се, да укаже на значај пива, као једне од најстаријих „капљица”, за потоњу – урбанизацију, која је у темељима савремене цивилизације…

С таквом његовом тезом многи се неће сложити. Протумачиће је као још један и то глобални „флип-флоп”, то јест да се цивилизација љуља између добра (урбанизације) и зла (конзумацију алкохола).

Ствари се, међутим, повезују и „саме од себе”. Фоторепортери дневника „Политико” недавно су уснимили службенице појединих чланова парламента како, испред зграде, пресвлаче обућу. Навукле су „пристојне ципеле”, пошто су претходно скинуле „флип-флоп”, јер им је забрањено да се у њима појављују на послу, иако је на њему, поприлично, политичког „флип-флопа”.