Američka lelujanja

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, jula – Po obući mnogih ovdašnjih devojaka nikad se ne bi reklo da su i one i priroda sklone ikakvim promenama. Koje god da je godišnje doba, i u ma kako različitoj prilici se našle, one nose – japanke. „Što slobodnije noge, to slobodnija osoba”, objašnjava jedna od privrženica te mode. Naročito joj se sviđa, dodaje, što u japankama može da mrda stopalima i prstima kako joj se prohte, što ih ništa ne steže i ne fiksira u jednom položaju… „Flip-flop”, kako ovde zovu japanke, ujedno je i naziv za „lelujave” karaktere. Kaže se da je „flip-flop” osoba koja se ne drži čvrsto date reči, lako menja kurs, čiji stavovi „landaraju”, koja se zalaže čas za jedno, čas za suprotno tome, pa da „ne možeš da je uhvatiš ni za rep, ni za glavu”, niti da dokučiš čemu stvarno teži.

Ovo-ono

Takvo etiketiranje je najrazmahanije među političarima, pogotovu u izbornoj sezoni, kakva je upravo u toku, i to za najvišu državnu dužnost. Malo-malo pa se predsednički kandidati, demokrata Barak Obama i republikanac Džon Mekejn, ili njihovi štabovi, „počaste” optužbama za „flip-flop”. Te se prvi „klima” oko Iraka, te se drugi „klati” oko globalnog zagrevanja…

Amerikanci, kao i drugi, najviše bi voleli da s liderima budu „načisto”. Da kad od njih čuju „ovo”, da ne ispadne „ono”. Verovatno bi i političari želeli „da sa svoga puta ne skrećemo”, ali vremena su često nepredvidljiva, kao što demonstriraju i ne baš precizne meteorološke prognoze.

Upravo se proživljava, smatraju pojedini hroničari, period najvećeg „flip-flopa”, uz omasovljenje protagonista takvog političkog stila. Svet je, na primer, uzdrman iračkim ratom, za koji je Bela kuća Džordža Buša tvrdila da ga pokreće zbog tamošnjeg arsenala za masovno uništavanje i veza sa Al Kaidom, pa kad se ispostavilo da ništa od toga nije tačno, s vrha je saopšteno da su „i Amerika i svet bezbedniji jer je svrgnut (a onda i pogubljen) diktator Sadam Husein”. Vašingtonski vrh je najavljivao i bolju opskrbu energentima iz zaposednutog „petrolejskog eldorada”, da bi sada drastično poskupljenje nafte pravdao „povećanjem globalne tražnje” (što jeste tačno, ali uz – povećanje drame na „proširenom Bliskom istoku”).

I sami građani ne mogu da izbegnu „flip-flopiranje”. Anketirani većinom kažu i da će se prekinuti „američki san” (da svako pokolenje živi bolje nego prethodno), ali i da su „uglavnom zadovoljni svojim materijalnim stanjem”. Pa i da bi voleli da se povećaju socijalna davanja, ali bez povećavanja poreza. Kao i da im Obama uverljivije nudi željene promene, ali da im je Mekejn manje rizičan…

Začuli su se, u takvim preplitanjima, i glasovi da „flip-flop” ima dobre strane. Bez njegove specifične, mestimične primene – smatra komentatorka „Vašington tajmsa” – ne bi ni Amerika uspela da se odgovarajuće pripremi za odvajanje od britanske krune i da postane samostalna država. Pominju se i drugi primeri koji uveravaju da ni ovaj kontinent ni svet ne bi bili to što jesu, da nije bilo i doze – „foliranja” ili „vanrednih prilagođavanja” – menjanja pozicije prema neumoljivim okolnostima.

Doslednost je vrlina, složiće se Amerikanci, ali… Zadrtost i neuviđanje sopstvenog zastranjivanja od realnosti je mana, smatraju, često veća od „flip-flopa”. Više im se dopadaju partneri koji se ponašaju u skladu sa izjavom čuvenog engleskog ekonomiste (iz prve polovine prošlog veka) Džona Majnarda Kejnsa „Kad se promene činjenice, ja promenim mišljenje”, nego oni koji postupaju po izreci „Ako činjenice odudaraju od mog mišljenja, utoliko gore po činjenice”.

Ne sviđa im se, kažu, kad se neki od „krojača” domaćih i tuđih sudbina drži „kao pijan plota” linije koju je zacrtao. Posredno se u tu verziju ubacio komentator „Vašington posta”: usudio se da u zemlji prilično razrađene kontrole konzumacije alkohola polemiše s kvalifikacijom lista „Investors biznis dejli” da je „pivo nesuštinska roba”.

Preobuvanje službenica

Upravo je leto, nastavlja, i teško ga je izdržati bez tog napitka. I ne samo to: „Bez piva ne bi bilo ni naše civilizacije”, napisao je, uz pozivanje na delo pisca ovdašnje „popularne nauke” Stivena Džonsona. „Traganje za nezagađenom pijaćom vodom staro je koliko i civilizacija, a rešenje je nađeno u pijenju alkohola… zbog njegovih antibakterijskih svojstava”, citat je iz te knjige, u kojoj se govori o prošlim vremenima, kada je „bilo bolje umreti od ciroze jetre u (svojim) četrdesetim nego od dizenterije u dvadesetim godinama”.

Autor ne zastupa, naravno, alkoholisanje. „Samo” je hteo, navodi se, da ukaže na značaj piva, kao jedne od najstarijih „kapljica”, za potonju – urbanizaciju, koja je u temeljima savremene civilizacije…

S takvom njegovom tezom mnogi se neće složiti. Protumačiće je kao još jedan i to globalni „flip-flop”, to jest da se civilizacija ljulja između dobra (urbanizacije) i zla (konzumaciju alkohola).

Stvari se, međutim, povezuju i „same od sebe”. Fotoreporteri dnevnika „Politiko” nedavno su usnimili službenice pojedinih članova parlamenta kako, ispred zgrade, presvlače obuću. Navukle su „pristojne cipele”, pošto su prethodno skinule „flip-flop”, jer im je zabranjeno da se u njima pojavljuju na poslu, iako je na njemu, poprilično, političkog „flip-flopa”.