Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Није лако ући у траг „прању новца”

ЕК уводи посебну агенцију која ће убудуће контролисати велике банке због могућности легализације средстава која су нелегално стечена
(Фото Д. Јевремовић)

Европска комисија уводи нове мере у борби против „прања новца” и то тако што ће посебна агенција убудуће контролисати и велике банке. Ово су већ шесте смернице, што говори да, иако прописи постоје, „прање пара” и у Европској унији навелико се наставља, преноси Дојче веле.

– Наши прописи у вези са тим су међу најоштријима на свету, али се они сад морају и доследно спроводити. Јер код многих земаља уније, укључујући и Немачку, није било баш превише воље и напора, новац је новац, превише често се не пита одакле је дошао. Чак се и неке угледне банке нису либиле да „мало помогну” – тврди потпредседник ЕК Валдис Домбровскис.

Европска повереница за финансијске услуге Мејрид Мекгинис упозорава да је „прање новца” јасна претња за грађане, за демократске институције и за читав финансијски систем. Процена је да читавих 1,5 одсто БДП-а Европске уније – а то је 133 милијарди евра – отпада на послове с „прљавим” новцем.

– Морају се зачепити рупе које могу да користе криминалци – каже повереница и додаје да је њихов проблем увек исти, како новац стечен криминалом, на пример наркотицима, шверцом, уценом, пљачком или коцком, „увести” у легалан оптицај.

Упитан шта значи прати паре, ко то ради, како га и ко га открива проф. Горан Радосављевић, директор Института ФЕФА одговара да израз „прање новца” означава процес легализације средстава која су нелегално стечена или се до њих дошло у сивој зони (сам начин стицања не мора да буде нелегалан, али рецимо нису плаћени порези). Новац се на тај начин „провлачи” кроз регуларне токове и улази у платни промет као и сваки други легалан. Овим се баве како правна тако и физичка лица.

– Оно што треба знати јесте да у „прању пара” не морају да учествују само фантомске фирме већ и легална правна лица. Велики је број откривених случајева у претходним годинама у којима су у овој незаконитој радњи учествовале банке из ЕУ које су преко својих филијала углавном у Источној Европи и Балтику легализовали нелегалан новац – објашњава наш саговорник.

Откривање „прања новца” могуће је једино ако све институције система раде свој посао. Проблем настаје када су оне слабе или из различитих разлога „жмуре” пред овом врстом криминала. На пример, током читавог процеса приватизације у Србији никада није испитано порекло новца којим су компаније куповане, иако су адекватне институције постојале. Слична је ситуација данас са инвеститорима у сектору грађевине – каже он.

Наглашава да уопште није лако ући у траг „прању пара” зато и постоје специјализоване институције које се тиме баве. Наравно, предуслов је да постоји политичка воља да се томе стане на крај. Упитан да ли би формирање посебне комисије као у ЕУ имало ефекта и код нас, одговара да не би, пошто таква институција већ постоји.

– Код нас је проблем, осим у делу регулативе, недостатак политичке воље. Једино под притиском од споља, учине се неки помаци. Имамо пример када је Арабија стављена на црну листу као земља у којој се „пере новац”. Такав вид притиска довео је до промене неколико законских решења (на пример регистар стварних власника) који су свакако позитиван помак. Проблем је и даље што се један део тих прописа не спроводи у потпуности – наводи Радосављевић.

Објашњава да новац на крају мора да прође кроз неки банкарски рачун и банке су истовремено најкритичнији корак у процесу контроле, али и најлакши. Наравно, ако постоји политичка воља да се порекло трансакција испита.

– Банка би вас, на пример, ако на рачун вашег предузећа пристиже неоубичајено велика свота новца, требало да пита за порекло, уговоре, основ плаћања и у сваком тренутку морала би да процени да ли је трансакција ризична и да је не одобри. Дакле, банке су у великој мери укључене у „прање пара” на светском нивоу и мислим да регулатива и институције у наредном периоду треба да се усредсреде на њих – указује наш саговорник.

На наше питање да ли ће домаћа Управа за спречавање „прања новца” кренути путем Европске комисије одговарају да Србија има развијен систем борбе против „прања новца” и финансирања тероризма, чије су одредбе усклађене са међународним стандардима у овој области, пре свега са 40 препорука радне групе за финансијско деловање ФАТФ-а и са такозваном петом директивом Европског парламента.

У Србији је прошле године 66 особа осуђено за „прање пара”, као и четири особе које су се бавиле финансирањем тероризма, по чему је наша земља јединствена у региону, потврдио је за Танјуг директор управе Жељко Радовановић.

Додао је да Србија има број осуђених за ову врсту криминала колико све земље у региону заједно. Нагласио је да поред те процене, Србија ради и процену ризика од „прања новца” и финансирања тероризма, и да је то активност која се обавља једном у три године.

Говорећи о начинима „прања пара”, Радовановић је објаснио да је најчешћи куповина некретнина, улагање у привредна друштва преко позајмица оснивача, симулација пословања између привредних друштава, а посебно ако у том ланцу постоје привредна друштва која долазе из офшор зона.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Razlog više da se vratimo 'Turskom zulumu ' i plaćamo harač-glavarinu a ne PDV i stotine raznih poreza i davanja. Neka država usvoji budžet i tu cifru podeli sa brojem stanovnika i za toliko 'zaduži' svakog građanina ponaosob a ko nema da plati ili je 'na budžetu' na kuluk-javne radove ! I ne mora da se brine za pranje novca .
Sale Vidikovac
Ući u trag "pranju novca" velikih kriminalnih grupa (povezanih sa vlastima mnogih država) je vrlo teško. Oni ne idu u banke sa svojim milijardama. Oni umesto toga kupe sebi banke i peru pare do mile volje. Ovi propisi nisu ni namenjeni da se oni spreče. Ovi propisi su namenjeni da se maltretiraju obični građani koji čuvaju pare u slamaricama i nemaju poverenja u bankarski sistem, poučeni iskustvima pljačke 1980-ih i 1990-ih.
Dejan
@B.O; Niti je iko spolja rusio SFRJ (eventualno potpomogao MALO) niti je neka drzava ili EU mogla da se obogati na lesu jedne u sustini omalene i siromasne zemlje kao sto je SFRJ bila. Ali sta je malo za drzave, dovoljno je za pojedince. Tako je i bilo. Danasnji lokalni tajkuni su vecinom KPJ, oznasko-udbaskog porekla. Ima dosta slicnosti izmedju SFRJ i danasnje BiH. I jednu i drugu su u zivotu odrzavali krediti i spoljni pritisak, a kad spoljnjeg pritiska nestane -puknu kao
Dragica Pantelić
Sve je Vojislav rekao.
Vojislav
Nije lako, naročito žmureći.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.