Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смеју ли Срби да буду Срби

Буђење и ојачавање идентитетске парадигме и духовно-културних саставница „Српског света” у пуном је сазвучју са божићном поруком митрополита/патријарха Порфирија од пре три године: „Не бојте се да будете оно што јесте!”
(Фото Р. Крстинић)

У неким срећнијим приликама, у којима политика не би била наша једина метафизика, како се својевремено изразио Радован Биговић, синтагма „Српски свет” не би изазивала посебно узбуђење и жестоко оспоравање оних несрба који се њеном употребом у јавном говору осећају угрожени, а и неких Срба који је пак сматрају непристојном и ретроградном. Нажалост, политика, односно оно што се данас упражњава и доживљава као политика, успела је да и ово, првенствено културноидентитетско и народносно, одређење српске припадности препокрије и оптерети својом отровном семантиком. Обрушавање на помињање „Српског света” у политичком контексту понајпре говори о немирној савести будних критичара који знају, али никада неће признати, да је та политичка димензија значења „Српског света” актуелизована систематским оспоравањем Србима да у „њиховим” државама и срединама целовито и неоптерећено буду Срби, и то у свему ономе што Српство културно и идентитетски подразумева. Иначе, „Српски свет”, као свеукупност језичког, културног, традицијског и менталног, а не превасходно територијалног простора, у ком Срби живе и који живи у њима, не би требало никога да забрињава.

Мирослављево јеванђеље: најстарији сачувани српски ћирилични рукопис (Фото
Н. Марјановић)

Сви који су учили француски језик из чувених Можеових уџбеника сећају се њиховог наслова „Француски језик и цивилизација”, а Француска је чак створила и Међународну организацију Франкофоније, у којој је и Србија посматрач, а која никако није само језичко-цивилизацијска већ је и канал њеног политичког утицаја у свету. Они који говоре португалски, ма где живели на планети, осећају се припадницима „лузитанског света”, исто важи за Грке, Јермене, Турке... Важи и за Русе, али „руски свет”, за разлику од претходних културно-идентитетских формација, као и „српски”, већ изазива подозрење и одбојност, свакако не из културолошких разлога.

Какав проблем може уопште представљати бројношћу припадника сразмерно малобројни „Српски свет”? Одговор нам, свакако ненамерно, пружа и један коментар покојног хрватског знанственика и политичара Славена Летице, објављен у „Хрватском тједнику” 18. јануара 2018. године. Летица у осврту упоредно анализира божићне поруке почившег патријарха Иринеја и тадашњег митрополита загребачко-љубљанског, а садашњег патријарха Порфирија. Текст је насловљен: „Порфиријева загонетка и Иринејева одгонетка”. Укратко, Летица у својој национално-политичкој оптици и херменеутици тумачи да између порука двају духовника постоји несклад. Патријарх је, према његовом суду, отворено заступао великосрпску идеологију, док је митрополит говорио већма теолошки уопштено и питијски загонетно, при чему му је нарочиту пажњу привукао овај део посланице: „Зато, браћо и сестре, посебно вечерас вас молим да се не бојите да будете оно што јесте, а моје је искуство да постоји страх у вама. Не улазим у то колико је оправдан, али сам сигуран да од вас зависи да ли ћете бити храбри и постојани.” А ево сад како Летица коментарише овај пастирски позив православнима у Хрватској: „То је велико и важно питање – загонетка на коју проповједник није и не жели понудити пастирски (!) одговор. Јесу ли или желе ли припадници српске/православне заједнице у Хрватској постати истинским хрватским држављанима, припадницима хрватског политичког народа, хрватске нације, лојални држављани Републике Хрватске, који његују и поштују своје етничко подријетло или желе бити нешто друго.”

(Фото Р. Крстинић)

Летица је нашао за сходно да своје ставове учено и поучно поткрепи и мишљу истакнутог представника аустромарксизма и једно време (1918–1919) министра иностраних послова Аустроугарске, Ота Бауера: „Нација је свеукупност људи уједињених заједницом судбине у заједницу карактера.” „Хрватски политички народ” би требало да је та „свеукупност људи уједињена заједничком судбином”, у којој би Срби ваљало да се препознају и интегришу, задржавајући само свест о етничком пореклу. Иако социолог, Летица или није добро разумео Бауера или од читалаца није очекивао да су упознати са идејама овог значајног теоретичара. Јер, далековиди Бауер упозорава на „опасност химере света хомогених и суверених националних држава, у служби интереса једне једине већинске нације, упркос реалности националног, етничког и културног плурализма”. А управо је таква „нација-држава” идеал и пројекат хрватског национализма. Може ли се у Срба, из њиховог печалног искуства „заједнице судбине” са Хрватима и садашњег незавидног положаја у Хрватској, уобличити „заједница карактера” у мелтинг поту хрватског (или „босанског” или „црногорског/монтенегринског”) политичког народа? Буђење и ојачавање идентитетске парадигме и духовно-културних саставница „Српског света” у пуном је сазвучју са божићном поруком митрополита/патријарха Порфирија од пре три године: „Не бојте се да будете оно што јесте!” У томе је сва „загонетка” „Српског света”, које заправо и нема. Срби би само да буду Срби. Ништа више, али ни ништа мање од тога.

*дипломата и професор универзитета у пензији

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Smeju vidimo to za sada samo u R. Srpskoj.
Зоран Маторац
Једна од битних ознака српског националног бића је православље. Срби нису слати у Јасеновац "зато што су Срби", како се то бенигно каже у филму о Дари, него зато што нису католици. Не постоји друга идентитетска разлика између Србина сељака, пиљара, апотекара, адвоката... и Хрвата сељака, пиљара, апотекара, адвоката. Али за католике је она толико велика да су мирне душе и уз прећутну подршку Ватикана уморили 700 000 православаца. У блиској прошлости протерали су 250 000 православаца.
Фахрија
Грешка, и то тешка. Ја нисам православне вере а Српкиња сам. Вера није одредница припадности српском народу. СПЦ је идиотское политиком од гурнула од српског националног бића католике и мухамеданце. Ја сам мухамеданске вере. Пишем ћирилицом одкад знам за себе и ево 67 година. Српску нацију пре свега чини језик и култура, а вера никако. Моји ду из Доњег Вакуфа и сви су били у војсци Републике Српске. Ја по вама, нисам Српкиња? Браво!
Мома
Погрешно. Ни Муслимани нису католици па нису слати у Јасеновац.
Славко Јоковић
За време своје владавине повлачио је неке потезе који су тешко објашњиви. Аустроугарске официре са чином ниже, примио је у активну службу. Војводе, Степа, Мишић и Бојовић оштро су се супротставили и све их је пензионисао. За српске официре то је било невероватно понижење. Друго, однос према борцима и инвалидима био је срамота. Инвалиди су просили да би се прехранили. Милунка Савић је прала ВЦ по кафанама 30их година да би се прехранила. Имао је историјску шансу, коју због сујете није искористио
Владимир Цветић
Господине Танасковићу, собзиром да сте били амбасадор у Ватикану, било би корисно да напишете један текст о оригиналу Библије који се чува у Ватик. библиотеци. 1998 био сам у делегацији СРЈ код папе са монсињор ом Вићенцом Паљом. Показали су нам најстарији примерак, на корицама од рубина велика црвена петокрака. Сви смо били у шоку. Папа је рекао, па то вам је први хришћански симбол. Крст је уведен пет векова касније. Остаје нејасно зашто се то тихо прећуткује? Некоме то одговара.
Милан Пламенац
Бескрајно сам вам захвалан за овај коментар. Са академијом Симом Ћирковићем истраживао сам у Ватик. библиотеци далеке 1979.г. Тада смо видели корице прве Библије (прве сачуване) са црвеном звездом петокраком од рубина у кругу од неког белог драгог камена. Није нам било дозвољено да фотографишемо. Од наших истраживача ретко ко иде тамо а и кад дођу имају преча посла. Лепо је г. Цветићу да сте покренули ово питање. И комунисти и антикомун. биће шокирани ако једног дана Ватикан објави фото књиге.
Milos miokovic
....... Iskljucivo je problem kulturoloski....... pa i Afganistanxi razmisljaju slicno kao Bg i slicni....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.