Муке мештана села Растелица

Средства информисања објавила су недавно вест о инциденту између војске и полиције код Угљарског крша у атару села Растелица на административној граници с КиМ и шумокрадица с оне стране административне границе.

Већ годинама траје та бесправна сеча, односно крађа. Дубоко на територији општине посечена је и приватна и државна шума. У селу Растелица стигло се до самих кућа, а у фебруару 2019. године обијене су и опљачкане и три куће Ераковића. Снимци русваја и пљачке, заједно с пропратним писмом, дати су председници владе приликом посете селу Тмава у Куршумлији. А све се завршило саопштењем тадашњег министра унутрашњих послова да „није било оружаног напада”. Кога би пљачкаши оружано напали кад никога тамо није ни било, пошто мештани зими дођу у град јер су у зимским условима путеви непроходни?

Мештани настоје да сачувају село. Подигли су малињаке, а граде и спомен-парк 1878–1945. Сазидали су Цркву Светог Василија Острошког, довели воду, изградили црквену кућу, а уз помоћ општине урађени су прилазни пут и расвета. Планирано је да се изгради реплика карауле са Угљарског крша код које су Арнаути 1905. године убили капетана Илију Коњевића и још шест војника.

Сећају се старији мештани и пет жртава од 1941. до 1945. године. Најмлађа од њих имала је 16 година, а најстарија 22. Сви су мучки страдали од руке балиста.

Држава би могла да помогне оживљавање ових села настављајући изградњу пута од Луковске Бање до Куршумлијске Бање и Рудара, који иде паралелно с административном границом и којем на кратком одстојању гравитира више од десет села. Када би се активирали Куршумлијска Бања и нови туристички капацитети општине, сви би имали посла у области производње здраве хране. У архивама стоје врло важни пројекти које је „Планинка” финансирала при изради програма сопственог развоја, знајући да ће јој бити потребно много хране и да се она може произвести у околним селима.

За све има шансе, али треба се активирати.

Иван Петровић,
Куршумлија