Кад Роман Абрамович штеди

Тренутно у Тивту летује 9722 туриста, што је за пет одсто више у односу на исти период 2019. године. У хотелима борави четири одсто мање гостију, а у приватном смјештају седам одсто више туриста у односу на упоредни период, кажу у Туристичкој организацији Тиват и додају да свакодневно имају упите туриста за слободни смјештај који је у овом тренутку врло тешко наћи.

- Ми смо у сталном контакту са станодавцима који најављују добру попуњеност и у наредном периоду, па и током септембра месеца. Тако да се надамо, уколико епидемиолошка ситуација буде стабилна, да ћемо имати добру и постсезону. Цене апартмана у зависности од локације и категорије апартмана крећу се од 30 евра па навише.

Једна од највећих марина на Медитерану усмерила је Тиват на елитни туризам.  У историји остаје уписано да је крајем 19. века вољом команданта Ратне морнарице Аустро-Угарске баш овде основана аустро-угарска војна база. Тако је Тиват постао арсенал, војна лука и бродоградилиште. Развој Арсенала за собом је повукао и напредак самог Тивта који се изузетно брзо, захваљујући новом бродоградилишту, претворио у град са низом садржаја. Велики Морнарички парк кога је у непосредној близини Арсенала, у жељи да улепша околину бродоградилишта, 1892. подигао адмирал Фон Штернек, и дан данас једна је од најатрактивнијих и хортикултурно најбогатијих ботаничких башта на Јадрану.

Морнаричко-технички ремонтни завод „Сава Ковачевић” у Тивту, познатији као „Арсенал” званично је престао да ради, после 118 година постојања. Коначни крај дошао је 30. јуна 2007. када су 472 радника Арсенала остала без посла, а комплекс тиватског војног бродоградилишта преузео нови власник – Адриатик маринас који ће га користити до 2097. На месту Арсенала изграђена је прва луксузна марина на Јадрану - „Порто Монтенегро”, која је Тиват сместила у само средиште светске туристичке зоне.

Има и оних који и даље жале за „Арсеналом” наводећи да „Порто Монтенегро” са својим луксузом јесте потпуно трансформисао имиџ Тивта и „повукао ногу“ за многе друге веће или мање стране инвеститоре који су дошли у протеклој деценији у „црногорски Монте Карло“. Град јесте постао естетски лепши, али је за сада изостао главни очекивани позитиван економски ефекат за локално становништво. Шта више, бродови који нису на везу у марини, како наводе „Вијести” ни цента не плаћају за то што данима стоје у заливу на сидру, иако се ради о изузетно имућним власницима.

- Због сопствене неспособности или неодговорности надлежних институција да посао доведу до краја, држава и ове године губи огроман новац због тога што се бројне јахте које походе Боку Которску, поготово Тиватски залив, сидре на свим могућим местима и при том никоме ништа не плаћају, наводе „Вијести”.

Најилустративнији примјер тога колико губе привредни субјекти којима је пружање услуга веза јахтама у маринама основна делатност, а са њима и држава која на услуге веза обрачунава смањену стопу ПДВ-а од седам одсто, јесте суперјахта „Еклипс” која припада Роману Абрамовичу, који иначе располаже имовином од преко 13 милијарди евра. Тај брод, да је везан у марини, плаћао би „Порто Монтенегру” сваког дана по 5.656 евра, од чега би 365 евра дневно ишло директно у буџет државе на име ПДВ-а. Од 5. августа, када је та јахта вредна око 300 милиона евра, упловила у Боку, до 12. августа, због тога што бесплатно стоји на сидру, а не везана у марини, само држава је изгубила скоро 2.200 евра ПДВ-а.

Елитни туризам има своја правила која тек треба да заживе, а до тада су у Тивту добродошли сви, град  је задржао своју чар и даље има за сваки џеп по нешто.